Саво Штрбац за РТ Балкан: Односи Србије и Хрватске били су бољи чак и у рату 90-тих

Отказивање мајског самита Брдо–Бриони од стране хрватског председника Зорана Милановића само је најновији симптом дубоке кризе у односима Србије и Хрватске, оценио је у емисији "Јутро на РТ" директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

Милановић је као разлог навео изјаве и поступке председника Србије Александра Вучића који, како тврди, угрожавају међудржавне односе и стабилност, али није прецизирао на шта конкретно мисли. Вучић је, с друге стране, поручио да му је важније да оде у Јасеновац и положи цвеће жртвама НДХ.

Штрбац сматра да отказивање самита није изненађење за оне који прате односе две земље.

"Они су данас на веома ниском нивоу, чак нижем него током рата деведесетих. Тада су мешовите комисије, а у једној сам и лично учествовао, имале редовне контакте и састанке, чак и више пута недељно док се највише гинуло. Данас се комисије за нестале не састају годинама", рекао је он.

Наш избор

Граница прихватљивог страдања: Колико Срба сме да буде убијено да би се историја допала свима

Према његовим речима, односе додатно оптерећују нерешена историјска питања, али и потпуно супротни наративи о догађајима из Другог светског рата и ратова деведесетих.

"Службени Загреб не признаје геноцид над Србима у Јасеновцу. Говоре о геноциду над Јеврејима и Ромима, а над Србима о масовним злочинима. То је један од кључних спорова", навео је Штрбац.

Говорећи о покушају Вучићеве посете Јасеновцу, Штрбац тврди да је председник Србије желео да дође као приватно лице, али да је хрватска страна то одбила уз образложење безбедности. Додатне замерке директор "Веритаса" је изнео и због начина најаве доласка српског председника - из Републике Српске и уз присуство камере.

"Није проблем да председник оде у Јасеновац, али је проблем што нема договора. А мени се чини да га ни једна ни друга страна не желе. Лакше је дизати тензије", оценио је он.

Штрбац истиче да су политичари у обе земље склони популизму и да поруке које шаљу често имају за циљ мобилизацију бирача, а не решавање проблема.

"Некада се дипломатија водила иза затворених врата, а данас се све износи у јавност и тиме се додатно оптерећују односи", рекао је.

Штрбац је указао и на низ отворених питања - од границе на Дунаву, преко судских надлежности за ратне злочине, до проблема несталих особа - која годинама стоје без помака.

Наш избор

Култура некажњивости, без покајања: Србима у Хрватској било горе само за време рата (ВИДЕО)

"Имамо мешовите комисије које се не састају. Имамо судске спорове који су завршени без коначног политичког разрешења. Свака страна узима из пресуда оно што јој одговара", додао је.

Говорећи о недавној забрани уласка историчару Милошу Ковићу у Хрватску, Штрбац је навео да такве одлуке постоје и са српске стране, али да у свим тим случајевима најчешће недостаје правна утемељеност.

"У праву се одлуке доносе на основу чињеница и доказа. У политици тога нема, ту су једностране оцене и реципрочне мере које не воде ничему", рекао је.

Он је указао и на контрадикције у односима две земље - од упозорења српског Министарства спољних послова о безбедности у Хрватској, до чињенице да десетине хиљада људи из Србије одлазе тамо на рад.

Коментаришући шири контекст, Штрбац упозорава да реторика и потези обе стране воде ка даљој дестабилизацији.

"Званично се говори о миру, али се истовремено звецка оружјем. Хрватска се наоружава, прави савезе са Албанијом и Косовом, што се у Србији доживљава као претња. С друге стране, ми имамо хиперсоничну ракету која је неко назвао 'загрепчанка'", рекао је.

Посебно забрињава, како каже, то што се таква атмосфера преноси на друштво.

"Ја сам прошао рат деведесетих и данас још увек пописујем мртве и нестале. Не бих желео да моја деца пролазе кроз исто. Мора се разговарати, јер друга опција је сукоб, а ми од тога нисмо далеко", упозорио је Штрбац.