Нешто као монарх: Одлази Османијева – Курти преузима и трећу полугу власти као апсолутни владар

До данас, Курти је у рукама имао извршну власт оличену у функцији премијера, имао је и законодавну кроз већину у скупштини, а од сутра, Курти преузима и функцију председника тзв. државе

Дан уочи истека петогодишњег председничког мандата Вјосе Османи, једино што је у Приштини извесно јесте да Аљбин Курти постаје апсолутни владар лажне државе, нешто попут монарха.

До данас, Курти је у рукама имао извршну власт, оличену у функцији премијера. Имао је и законодавну, кроз већину у скупштини самозване државе и кроз Аљбуљену Хаџију, своју партијску заменицу, на челу парламента. Од сутра, Курти, ако се у међувремену у Приштини не деси некакво изненађење, преузима и функцију председника тзв. државе.

Вјоси Османи у поноћ истиче мандат, нови председник, опет понајвећом заслугом Куртија није изабран, па ће, по слову тзв. устава ове тзв. државе – функцију председника од ноћас у в.д. формату преузети председница парламента Аљбуљена Хаџију.

Упућени у политичке прилике у Приштини кажу да у односима ово двоје нема забележених отворених конфликата, да нема јавних разилажења у кључним питањима, да је њихова сарадња типичан пример односа лидер – лојални сарадник, да је Хаџију из најужег круга Куртијевих људи од највећег степена поверења.

У преводу, биће онако како Курти каже.

Све друго у лажној држави, по приштинским институцијама и кулоарима запетљано је до крајњих граница.

Пре 30 дана истекао је рок за избор председника самозване државе, затим је одлазећа председница Вјоса Османи декретом распустила парламент, онда се Самоопредељење жалило, затим је тзв. уставни суд ставио ван снаге декрет Османијеве и наложио парламенту да новог председника изабере у року од 34 дана.

Тај рок увелико тече, а да Курти прстом није мрднуо да председник буде изабран и без икаквих најава да би до консензуса могло да дође и да премијер намакне двотрећинску већину у парламенту како би се тај посао обавио.

Курти то, оценио је лидер Алијансе за будућност Kосова Рамуш Харадинај, "ради намерно како би функцију председника у својству вршиоца дужности преузела председница парламента Аљбуљена Хаџију", пренела је Kоха.

"Изгледа да Самоопредељење има план. Њима је важно да председница Скупштине буде и вршилац дужности председника Kосова. Не журе, а после 5. априла ћемо видети како ће бити. Ми зависимо од њихове иницијативе, јер опозиција нема могућност да преузме иницијативу за овакво питање. Од 34 дана – 10 је већ прошло, јасно је да је то повезано са датумом када актуелна председница завршава мандат, а Хаџију постаје вршилац дужности", рекао је Харадинај.

Шта ће бити до сутра, у наредних 24 дана до истека рока који је дао тзв. уставни суд да се председник изабере, остаје да се види. Оно што је извесно јесте да се Курти у последњих најмање 14 месеци од избора фебруара 2025. до данас показао као прави мајстор у одржавању ванредног стања у својој назови држави.

Најпре је на поменутим изборима остао без већине за састав владе али је наставио да влада иако у оставци блокирајући избор новог премијера. Затим је кроз 57 пропалих седница скупштине успео да превуче изборе до последњег викенда 2025. године. Тај викенд за Куртија био је важан зато што пада у време божићних и новогодишњих празника када косовска дијаспора долази у домовину, што се показало као пресудан фактор да Курти поврати парламентарну већину.

И, таман када се учинило да је криза прошла, на хоризонту се појавила нова. Пропала је још једна седница скупштине, овај пут о избору председника. Курти је успео да обори декрет Вјосе Османи, да поменуту госпођу доведе до краја мандата и да функцију председника преда својој заменици.

А функција председника, макар и у в.д. формату, важна је зато што председник расписује изборе, односно одређује датум њиховог одржавања.

Што се Куртија тиче, много је извесније да тај део посла буде у рукама Хаџију него да му Османијева одређујући датум избора како њој одговара ради о глави.

Политиколог Огњен Гогић у изјави за "Косово онлајн" потврђује да ће уколико до истека мандата Вјосе Османи не буде изабран нови председник тзв. Kосова, вршилац дужности председника постати председница Скупштине Аљбуљена Хаџију и да ће њој припасти да одреди термин нових избора у случају да се нови председник не изгласа у парламенту до истека рока који је поставио тзв. уставни суд.

"Председник 'Kосова' је генерално церемонијална или протоколарна функција. Он има одређене надлежности у правном систему Kосова, потписује законе, врши одређена именовања, али су те надлежности лимитиране. Уколико Хаџију постане вршилац дужности она ће вршити све те надлежности које иначе има председник у пуном мандату само у краћем року јер вршилац дужности на том месту може бити најдуже пола године", изјавио је Гогић за "Kосово онлајн".

Говорећи о ситуацији да ће са Хаџију као в.д. председницом, у рукама Самоопредељења бити три најважније политичке функције, Гогић подсећа да је слична ситуација била и током претходних година јер је све три позиције држала једна политичка листа.

"То је било Самоопредељење. Аљбин Kурти је био премијер, Вјоса Османи председник 'Kосова', а Kоњуфца председник парламента. И сви су они били из те коалиције. То се показало као врло захвална ситуација, јер када је, рецимо, дошло до одређивања термина избора крајем децембра, дошло је до изражаја то што су они били део једне коалиције, тако што је Османијева учинила Аљбину Kуртију да се избори закажу за термин који њему највише одговара, 28. децембра", каже Гогић.

Сада је извесно и да су сви Куртијеви маневри последњих месеци, као и претходном случају, да се избори превуку до краја децембра, били усмерени да се председник не изабере већ да функцију преузме његова заменица, кадар од његовог посебног поверења.

Све је то део "Куртијевог стратешког плана", констатовала је Јанина Имери, посланик ДСК у скупштини тзв. Косова.

"Три дана би била довољна, а не 34 дана да се изабере председник, али све ово је стратешки план Аљбина Kуртија. Циљ је да блокира институције, укључујући и правосудне, одуговлачењем поступака пред уставним судом, па и процеса избора главног тужиоца. И на крају, мислим да ћемо завршити на новим изборима, али и са блокадама. Ако Самоопредељење добије 40-45 посланика, блокираће формирање будуће владе", закључила је Имери.

И тако, ако председник лажне државе не буде изабран у року који је дао тзв. уставни суд следе нови избори који ће бити одржани када Курти каже. Ако не победи на тим изборима и не приближи се двотрећинској већини у парламенту што му је потребно за избор председника, Курти ће као и прошле године блокирати скупштину и избор нове владе, блокада ће бити окончана када то њему буде одговарао...

И тако у круг.

Једина константа биће: ко други него Аљбин Курти, и даље као апсолутни владар лажне државе. Нешто као монарх.