У основним школама завршена је анализа и сумирани су резултата пробе мале матуре, која је рађена 27. и 28. марта. У анкети коју је РТ Балкан урадио у неколико школа, наставници математике кажу да у наредном периоду са осмацима морају више да раде геометрију и проценте, док наставници српског језика разумевање прочитаног текста и књижевна дела. Задовољни успехом на проби мале матуре су једино наставници физике и хемије, јер те предмете на трећем тесту бира мали број ученика и углавном су то најбољи ђаци, те је и без припрема просек на тесту био изнад 16 поена.
Пракса у школама је да се ученицима који добро ураде пробу мале матуре упише петица у дневник из тог предмета, док се ђацима који остваре лошија резултат не уписују оцене. Претходних година просветне власти су се трудиле да на проби мале матуре тестови буду за нијансу тежи од тесова на завршном испиту у јуну. То се ради да се осмаци не би "уљуљкали", да малу матуру схвате озбиљно. Ове године, бар из српског језика, није било тако.
Сузана Дашић, наставница српског језика у ОШ "Михаило Петровић Алас" у Београду каже да је генерално плаши што је тест из српског на проби мале матуре био лакши у односу на претходне године.
"Тест је био стандардан, класичан. Структура питања је иста као и претходних година. Могао је за нијансу да буде захтевнији, да би се ученици раздрмали. Плашим се да ће ученици да се уљуљкају. Претпрошле године имали смо сличну ситуацију, где је сличне тежине био тест на пробном, а онда је после на завршном био 'масакр'. Поготову што је српски први дан, трема је велика", рекла је Дашић за РТ Балкан.
И ове године ученике је намучио 19. и 20. задатак на тесту, али и први и други. Последња два питања односила су се на разумевање прочитаног књижевног дела и књижевну теорију, док су прва два питања била разумевање прочитаног текста.
"Просечан број бодова у нашој школи на тесту из српског је нешто изнад 13 поена и то јесте ниже у односу на прошлогодишњи резултат пробног. Међутим, прошлогодишња генерација је по свим статистикама била доста јака. Ова генерација је слабија у односу на њих и ово је пристојан успех за њих. На завршном испиту ће то да буде поен или поен и по више. Наша школа је увек знатно изнад републичког просека", навела је она.
Обично на тестовима прва питања буду најлакша, међутим последњих неколико година на завршном испиту та прва питања су "камен спотицања" за осмаке. Уведено је да ти први задаци буду разумевање прочитаног текста, као на ПИСА тестирању. А ту се ђаци не сналазе најбоље.
Дашић каже да годинама инсистира на томе код ученика и да са припремама за те типове задатака почиње од шестог разреда.
"Увела сам пре неколико година да један писмени задатак само то раде- разумевање прочитаног текста. Свака генерација осмака од четири писмена задатака, један писмени задатак ради само правопис, један је само разумевање прочитаног текста. Учим их од шестог разреда по структури ПИСА тестова како се то ради. Тешко то иде, јер деца 'кубуре' са воикабуларом. Не би веровали за које речи они мене питају шта значе. Дешава се да ученици 'лукав', перципирају као мудар", прича Дашић.
На тесту из математике традиционално осмацима је била најтежа геометрија, а показало се да им ни проценти нису јача страна.
Драгица Васиљевић, ОШ "Бранислав Петровић" код Чачка каже да је просечан успех ученика те школе на пробном тесту из математике био 7.86 поена.
"То су слични резултати као прошле године. Обично буде боље касније на завршном испиту. Слаба тачка им је геометрија. Овај тест је садржао мало више текстуалних задатака, имало је мало више да се чита. Последња два задатка, 19. и 20. у нашој школи нико није урадио тачно. Било је деце која су имала добру идеју, али је нису реализовали до краја. Доста њих је погрешило и у првом задатку, јер нису до краја прочитали да виде шта се тражи", навела је Васиљевић за РТ Балкан.
Осим математике и српског језика, осмаци на малој матури (па и на проби мале матуре) полажу и трећи тест где бирају један од пет понуђених предмета - историја, географија, физика, хемија, биологија. Највише ученика - 42 одсто као трећи тест изабрало је да полаже географију, 35 одсто биологију, 8,5 одсто историју, 7,5 одсто физику и седам одсто хемију.
Традиционално наставници хемије и физике су најзадавољнији постигнутим резултатима на проби завршног испита.
Слађан Игњатовић, наставник физике у ОШ "Бранко Радичевић" на Новом Београду каже да је резултат из физике далеко изнад просека из осталих предмета.
"Искуство из наше школе је да физику углавном бирају најбољи ученици. Они који имају слабија постигнућа углавном бирају географију, биологију. Конкретно ове године, без неке припреме и наставе коју планирамо да држимо од априла, просек је био око 16,5 поена. То је слично сваке године", рекао је Игњатовић за РТ Балкан.
Од 169 осмака у овој школи, 22 ученика су бирала физику да полажу на трећем тесту. Игњатовић каже да њихова школа има доста ученика који су такмичари, а да ове године осморо њих иде на републичко такмичење из физике.
Проба мале матуре је добра смерница ученицима, али и наставницима да виде где су "рупе у знању" и на којим областима у наредном периоду треба више порадити. До завршног испита остало је још два и по месеца, тако да имају довољно времена да се припреме.
Завршни испит за осмаке заказан је за 15, 16. и 17. јун. Први дан је резервисан за тест из српског језика, други дан се полаже математика, док ће трећег дана полагати изборни предмет.
Прелиминарни резултати биће објављени 19. јуна. Наредна три дана резервисани су за приговоре ученика и одговоре на жалбе, док ће коначни резултати завршног испита бити објављени 22. јуна.
Попуњавање и предаја листи опредељења биће 23. и 24. јуна. Листе се могу попунити и предати електронски преко портала "Моја средња школа" и у школи. Објављивање коначних резултата расподеле по школама и образовним профилима биће 29. јуна.