Србија и Балкан

РТ Балкан истражује: Ко су "Муслиманска браћа" и зашто их Сарајево штити

Српски члан Председништва БиХ је опет најавила да ће предложити проглашење "Муслиманске браће" терористичком организацијом. Коме то не иде у прилог и зашто?
РТ Балкан истражује: Ко су "Муслиманска браћа" и зашто их Сарајево штитиGetty © Maher Attar/Sygma via Getty Images

Предлог закључка којим се надлежним институцијама у БиХ препоручује покретање активности с циљем проглашавања "Муслиманске браће" терористичком организацијом, а који је поднела српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, није стављен на дневни ред седнице Председништва, што је поново отворило питање постојања пипака ове орагнизације у БиХ.

Бошњачки и хрватски чланови Денис Бећировић и Жељко Комшић гласали против предлога, а Цвијановићева је најавила да ће поново делегирати проглашење "Муслиманске браће" терористичком организацијом.

"Да бисте ставили нешто на дневни ред мора да има довољан број гласова. Друга два члана нису била за то, уз образложење једног од њих да можемо да се тиме бавимо на некој од наредних седница, па ћемо видети. Свакако ћу то делегирати за наредну седницу", рекла је Цвијановићева новинарима у Бањалуци.

Претходно је председник СНСД Милорад Додик позвао Председништво БиХ да заузме став према "Муслиманској браћи".

И бивши гувернер и сарадник председника САД Доналда Трампа Род Благојевић рекао је да ће САД, када покрену истрагу о Босни и Херцеговини, пронаћи мноштво доказа о деловању и сарадњи појединаца са "Муслиманском браћом", чије је огранке у Египту, Либану и Јордану Вашингтон класификовао као терористичке организације.

Пуковник у пензији Илија Кајтез оцењује за РТ Балкан Српска заступа један про-израелски став, то се може видети и према ставовима Додика, а сада и Цвијановић.

''Иза те 'Муслиманске браће' у знајајној мери стоје Турци и они су стварају проблеме у Египту, они су малтене преузели власт. Могу да схватим да је преко постављања тих питања настоји да се условно речено изврше нека разрачунавања у БиХ и да се позиција нас Срба ту у међународном смислу појача зато што је јасно колико је снажан и моћан јеврејски лоби, не само у Израелу, него и у Америци", навео је Кајтез.

Додао је да то јача позицију Српске, што објашњава отпор Бећировића, али и Комшића, који је изабран гласовима муслиманског дела БиХ.

"То је добар маневар српске стране, иако је унапред знала да сигурно од тога неће бити ништа, да ће бити прегласана, али је послана јасна порука, односно позиције Републике Српске на страну јеврејске стране. Мислим да је то за неку унутрашњу потребу и унурашње позиционирање Српске, што је мудра и дипломатски корисна иницијатива, без обзира на очекиван исход", навео је саговорник РТ Балкан. 

Ко су Муслиманска браћа и одакле на Балкану

Муслиманска браћа су панисламистички покрет, који је 1928. године у Египту основао Хасан ел Бана. Овај покрет слови за најважнији муслимански покрет који је настао у 20. веку, са примарним циљем "повратка муслимана исламу" и оснивањем исламске државе.

Хасан ел Бана је дефинисао "шест стубова" на којима би требало да се темељи будућа исламска држава, а то су интерпретација Курана у духу времена, јединство муслиманских нација, подизање животног стандарда и успостављања социјалне правде, борба против неписмености и сиромаштва, ослобођење исламских земаља од доминације и промоција исламског мира и братства широм света.

Ел Бана је убијен 1949 када су се "браћа" сукобила са египатским властима. Као вођа покрета касније га је наследио Саид Кутб, који је разрадио доктрину употребе тероризма ради остварења циљева. 

Група је вршила атентате на политичаре у Египту, а 1954. године, покушали су атентат на председника Насера. Током свог постојања, покрет је у више наврата био забрањиван, распуштан, или је деловао у илегали.

Према појединим наводима, САД су одржавале незваничне контакте са представницима "браће" у Египту током деведесетих година прошлог века. 

Након што су представници "Муслиманске браће", изабрани у египатски парламент 2005. године, контакти са америчком администрацијом су постали званични, а 2011. је покрет одиграо значајну улогу у побуни против председника Хоснија Мубарака у тзв. арапском пролећу.

Припадник "браће" Мухамед Мурси постао је у јуну 2012. демократски изабрани председник Египта, али је већ годину дана касније смењен војним пучем.

Откуд "браћа" у Босни и Херцеговини

Муслиманска браћа деценијама делују на тлу БиХ: од улоге у формирању Ханџар-дивизије током Другог светског рата, преко утицаја на оснивање политичких партија деведесетих година прошлог века.

Ел Фатих Хасанеин, члан "Муслиманске браће", студирао је у Београду стоматологију током 1960-их, а седамдесетих година прошлог века је посетио Сарајево. Том приликом се срео са Алијом Изетбеговићем, лидером покрета "Млади муслимани".

Изетбеговић је прихватио Хасанеинову идеју о сарадњи под јединственом организацијом, што је довело до превођења исламских књига са арапског и енглеског језика, како се наводи у студији "Генеза Муслиманског братства и радикалног ислама у Босни и Херцеговини" у издању Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске. 

У том периоду Изетбеговић већ је радио на "Исламској декларацији", која је објављена 1971.  Хасанеин 1977. године односи Изетбеговићев рукопис у Лондон, на штампање које је обезбедила структура "Муслиманске браће".

Суданац је претходно помогао Изетбеговићеву посету Лондону, а касније је организовао и путовање групе муслимана из БиХ у Немачку и Енглеску. Циљ је био да се надаље повежу са исламским организацијама и "Муслиманском браћом".

У мају 1990. године, убрзо након изласка из затвора, Изетбеговић је заједно са водећим члановима "Муслиманске браће" и организације "Младих муслимана" основао Странку демократске акције (СДА).

Након рата у БиХ, 1995. године, СДА је покренула бројне иницијативе захваљујући којима су улице и школе тада добиле називе по доказаним нацистичким сарадницима и оперативцима "Муслиманске браће" Хусеину Ђози и Мустафи Бусулаџићу.

Изетбеговић је и свог сина Бакира, будућег члана Председништва БиХ и лидера СДА, водио на састанке са Ел Фатихом Хасанеином. 

Тако је пре 12 година, Бакир Изетбеговић у згради Председништва БиХ дочекао делегацију "Муслиманске браће", када је и настала фотографија са њиховим познатим поздравом са четири прста.

image
Live