На данашњи дан, 1941. године Трећи рајх је без објаве рата, око 6 часова и 45 минута, напао Београд. Наредбу за ваздушни издао је Адолф Хитлер. Пре 85 година, број погинулих дошао је до бројке - 2.271. Живот за одбрану града дало је 11 пилота, који су се са осталим југословенским ваздухопловцима храбро супротставили немачким авионима.
Повод је био Мартовски пуч којим је, због приступања Тројном пакту, са чела Краљевине Југославије свргнуто трочлано краљевско намесништво предвођено кнезом Павлом Карађорђевићем.
Више од 450 немачких бомбардера, праћених ловачком авијацијом, полетело је са аеродрома из Аустрије, Мађарске и Румуније. После првог раног јутарњег напада, уследила су три таласа бомбардовања, настављеног током ноћи, а онда и 7. априла.
Пилоти 6. ловачког пука Југословенског ваздухопловства успели су да оборе 13 фашистичких авиона, али је ваздушна одбрана Београда била немоћна пред многоструко јачим непријатељем.
"Сећање на 6. и 7. април 1941. године остаје трајно уписано у историји Београда као један од најтежих тренутака његовог страдања у Другом светском рату, као и целокупној историји града", поручили су и из Министарства спољних послова Србије.
"Међу најтеже губитке спада Народна библиотека Србије, која је у пожару нестала заједно са више од 350.000 књига и око 500.000 свезака, непроцењивим делом културног и историјског наслеђа. Разарање Београда није било само материјално, оно је представљало и удар на културу, идентитет и памћење једног народа. Данас, сећајући се жртава и изгубљеног наслеђа, потврђујемо значај очувања мира, културе и историјске истине као темеља одговорне будућности. Сећање остаје наша обавеза", наводи се у саопштењу.
Поводом обележавања Дана сећања на почетак Другог светског рата и годишњице бомбардовања Београда, министар Ненад Поповић присуствовао је помену страдалим Београђанима у Вазнесењској цркви.
Након парастоса, одата је почаст полагањем венаца на Споменик погинулим у порти Вазнесењске цркве, месту страдања више стотина Београђана који су спас од немачке авијације потражили у дворишту светиње. На месту споменика налазило се велико склониште које је директно погођено бомбом, док је црква тешко оштећена.
"Српски народ никада неће заборавити зло и страдање које му је нанела злочиначка нацистичка Немачка и њени савезници. Циљ им је био потпуно уништење свега што је српско - народа, идентитета, историје и културног богатства. Покушали су да нас избришу са лица земље, да разоре храмове, споменике, сећања и духовне вредности. Али никада нису успели да нас сломе. Српски народ је победио, преживео, сачувао слободу и достојанство и доказао своју несаломљивост. Братски српски и руски народ увек је био на правој страни историје, храбро и несебично се борећи против Немачке и њених нацистичких савезника и подносећи највеће жртве за слободу. Заједно, Србија и Русија ослободиле су Европу у Другом светском рату", изјавио је министар Поповић, а саопштено је из његовог кабинета.
Краткотрајни Априлски рат, који је почео тог 6. априла бомбардовањем Београда, завршен је 17. априла 1941. године окупацијом и поделом Југославије између Сила осовине. Но, наша земља је из Другог светског рата изашла као победница, на правој страни историје.