Београд је током 20. века бомбардован неколико пута. Засипале су га бомбе Аустроугарске током Првог светског рата, затим у Другом светском рату бомбе Трећег рајха, али и савезника, да би 1999. године био бомбардован НАТО бомбама.
Најтеже бомбардовање претрпео је у рану зору 6. априла 1941. године када су силе осовине напале Југославију. Авиони из Беча, Граца и Арада у више налета током неколико дана сејали су бомбе по Београду. Операција је носила назив "одмазда", као одмазда на пуч 27. марта и одбијање Тројног пакта. Према неким прорачунима у немачким нападима учествовало је 880 авиона, а избачено је око 440 тона бомби.
Званични подаци говоре да је погинула 2.271 особа, док су немачке процена да је било око 4.000 жртава. Порушено је 714 зграда, што је било око половина стамбеног фонда Београда. Првог дана бомбардовања уништена је и Народна библиотека на Косанчићевом венцу. У неповрат је отишло на хиљаде драгоцених докумената који су сведочили о вишевековној српској историји.
Историчар Драган Бакић из Балканолошког института САНУ каже да велике европске нације попут Британаца, Француза и Немаца креирају културу сећања на Други светски рат и да они на тај догађај гледају из своје перспективе.
Указао је да су Срби као мали народ, сразмерно броју становника, највише страдали у Европи заједно са СССР и Пољском, те да о томе може стално да се говори.
"Мислим да је увек право време да се инсистира на култури сећања. Добар пример за то смо имали 2014. године када је била стогодишњица Првог светског рата и када је нова консталација снага утицала на то како су се интерпретирали узроци избијања Првог светског рата. Постојала је тенденција да се кривица пребаци на Русију, а уз Русију и на Србију", навео је он за РТ Балкан.
Сматра да ће од тога како ће изгледати геополитички свет за 15 година, зависити и интерпретација Другог светског рата на обележавању стогодишњице. Указао је на велико цивилно страдање током бомбардовања Београда 1941.
"Треба да имамо у виду да бомбардовањем Београда није имало војнички значај. Нису постојали значајни војнички ефективи у Београду, па да буде оправдано са војничке тачке гледишта. Бомбардовање је предузето као казнена експедиција", појаснио је он.
Подсетио је и шта је претходило таквој одмазди Немаца. Наиме, 25. марта је влада Драгише Цветковића потписала Тројни пакт са Немачком. Адолфу Хитлеру је то било важно, јер је желео по сваку цену да рашчисти политички и војни положај Југославије, због напада који је припремао на Грчку.
"(Бенито)Мусолини је у октобру 1940. напао Грчку и та његова војна акција није добро ишла по Италију, те је Хитлер морао да интервенише. Тада је увелико била припремана и акција Барбароса, напад на СССР. Било му је битно да то што пре реши. Било му је битно да рашчисти са Југославијом, која се од 1939. држала неутралном", појаснио је Бакић.
Историјске су чињенице, додаје он, да је кнез Павле остварио уступке од Немаца, које ниједна друга држава није добила и који су били без преседана. Немци су се тада обавезали, подсећа, да неће захтевати од Југославије да користе њену територију за превоз трупа и војне опреме, што је било кључно јер је омогућавало Југославији да иако је формално приступила Тројном пакту суштински буде неутрална и да не учествује у војним операцијама. Додаје да је ту било и обећање о очувању територијалне целовитости.
"Као што знамо, војним пучем који је уследио два дана касније, то је све пало у воду и Хитлер је то доживео као својеврсну издају. Одатле његова љутња на Југославију, пре свега на Србе. Чим су прве вести о пучу стигле у Берлин издао је 'директиву 25', не само да се Југославија војно порази, већ да се разбије као државни ентитет, да не постоји као држава", указао је Бакић.
Додаје да је бомбардовање Београда била класична казна за војни пуч који је изведен 25. марта 1941. године. Акција се називала "одмазда" или казна, што је, сматра он, класична терористичка операција над цивилним становништвом.
Указао је да је током Нимбершког процеса елити нацистичке Немачке суђено (између осталог) и за бомбардовање Београда, а да је 1947. у Београду вођен судски процес против Александра Лера који је командовао бомбардовање Београда.