Милашиновић за РТ Балкан: Догађај у Кањижи мирише на кухињу Владимира Зеленског

Откривање експлозива у близини гасовода код Кањиже не сме се тумачити као издвојен и случајан инцидент, већ као покушај диверзантско-терористичког дејства на територији Србије, који се уклапа у шири образац напада на енергетску и безбедносну инфраструктуру земаља које нису прекинуле везе са Русијом, оценио је за РТ Балкан Радомир Милашиновић, бивши декан Факултета безбедности.

Према његовим речима, реч је о континуираном настојању да се нанесе штета пре свега Русији, али и државама које се у овом сукобу виде као њени партнери или као земље које нису пристале да следе антируску политику до краја.

"Овај чин треба тумачити као покушај диверзантско-терористичке делатности и њене реализације на подручју Србије. То не треба посматрати као одвојен и усамљен чин, него као континуирани покушај да се нанесе штета Русији, а онда и Мађарској, Словачкој и Србији", наводи Милашиновић.

Он указује да је Србија већ дуже време изложена притисцима и ризицима управо зато што је остала једина европска земља која није увела санкције Русији.

Ђедовић Хандановић: Сијарто захвалио на акцији спречавања угрожавања енергетске инфраструктуре

"Србија је дуго земља на нишану зато што је једина европска земља која није увела санкције Русији. Она је буквално на нишану, само што се одређене делатности, а то су тајне делатности, морају пажљиво пратити", истиче он.

Милашиновић сматра да ово није први случај који упозорава на могућност удара на енергетске правце од стратешког значаја, већ да се ради о "испитивању терена", односно провери где је и како је могуће нанети штету не само Србији, већ посредно и Мађарској и Словачкој. У том контексту, он подсећа и на раније саботаже на великим гасоводима, наводећи да се већ више пута показало да је енергетска инфраструктура постала једно од главних поља хибридног сукоба.

"Ово треба посматрати као мозаик терористичких активности који има само једну кухињу", каже Милашиновић, тврдећи да се политичка и безбедносна позадина таквих акција може довести у везу са украјинским врхом и кругом око Владимира Зеленског.

Као елементе тог ширег амбијента, саговорник телевизије РТ Балкан помиње и претње упућене мађарском премијеру Виктору Орбану, као и атентат на словачког премијера Роберта Фица, уз оцену да су безбедносне и контраобавештајне службе већ имале разлога да очекују покушаје наношења штете државама које се сматрају наклоњеним Русији.

Према његовој оцени, Србија зато мора много озбиљније да сагледа колико је њена критична инфраструктура изложена и да овакви инциденти могу имати далеко теже последице од саме материјалне штете.

"Ово је више испитивање, али је могло имати трагичне последице и по људске животе и по критичну инфраструктуру", упозорава Милашиновић.

Случај код Кањиже, закључује он, показује да Србија више не сме да посматра сопствену безбедност као одвојену од великих геополитичких ломова, јер се њени енергетски правци, због положаја и политике коју води, све очигледније налазе у зони ризика.