Ђедовић Хандановић: Разговарамо о НИС-у и са Русима, и са Американцима и са Мађарима

Србија наставља разговоре и са америчким, и са руским, и са мађарским партнерима како би се дошло до одрживог решења за НИС и омогућило да компанија настави несметано да ради и после 17. априла, казала је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Она је, гостујући на ТВ Прва, нагласила да су преговори у току, као и да Србија жели да, уколико дође до договора између руске и мађарске стране, додатно ојача своју позицију, укључујући и могућност повећања удела у НИС-у, али и разговоре о осталим деловима енергетске инфраструктуре у власништву те компаније.

Вучић разговарао са Путином: Договорена најповољнија цена гаса

Подсетила је да је ОФАК продужио дозволу за преговоре о преузимању НИС-а и изласку руских власника до 22. маја, али је указала да неизвесност и даље постоји. Према њеним речима, Србија настоји да ту неизвесност отклони, иако она није настала њеном кривицом, већ као последица ширег политичког и енергетског спора између Вашингтона и Москве. 

"Када су санкције у питању, Србија је остала доследна својој политици, пре свега неувођењем санкција Москви, али је порука била јасна да руски власници из НИС-а морају да изађу, да је то услов за скидање санкција", рекла је.

Министарка је поручила да ће држава, без обзира на сложеност преговора и број укључених страна, учинити све што је у њеној моћи да НИС настави да ради, јер је та компанија један од стубова енергетске сигурности Србије. Она је нагласила да грађани не треба да брину када је реч о снабдевању нафтом и гасом, посебно после продужења гасног аранжмана са Русијом до 30. јуна, што Србији обезбеђује испоруке по значајно повољнијим условима од оних на европском тржишту.

"Ми гас из Русије добијамо по значајно повољнијим условима, скоро упола мање. Подсећам да је пре десет дана цена гаса отишла и до 650 евра за 1.000 метара кубних, тако да цене не престају да буду непредвидиве, да се повећавају, да расту", рекла је она и додала да се осцилације дешавају на дневном нивоу, и да су значајно веће од оних, које су биле пре рата у Заливу.

"Ми можемо да будемо мирни. То је уговор који је флексибилан, у смислу да добијамо онолико количина колике су нам неопходне, пре свега када је потрошња у питању", рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је оценила да је рат на Блиском истоку унео нови немир на енергетска тржишта, и када је реч о гасу и када је реч о нафти. Цена нафте је, како је навела, сада достигла 109 долара за барел, док је у јануару била око 65 долара. Поремећаји у производњи и снабдевању у Катару и другим земљама Персијског залива додатно су појачали неизвесност.

Држава ублажила раст цена горива, тржиште за сада мирније

Ипак, Србија је, према њеним речима, предузела све мере да обезбеди стабилно снабдевање. НИС је током марта повећао продају за 33 одсто, а очекује се да се тај тренд настави и у априлу. Планирана прерада сирове нафте у априлу износи око 335.000 тона, од чега би 172.000 тона требало да буде производња дизела, што ће покрити највећи део потреба домаћег тржишта.

Држава је, додала је министарка, на тржиште већ пустила и око 40.000 тона дизела из робних резерви како би се очувала стабилност снабдевања и ублажили притисци на нафтне компаније. Она је нагласила да нема места паници и апеловала на грађане да не праве залихе, јер држава пажљиво прати ситуацију и реагује на време.

Поред нафте и гаса, под лупом је и производња електричне енергије. Министарка је поручила да је ЕПС главни ослонац Србије када је реч о струји и да се већ разматрају мере за наредни период и зимску сезону, како би се ризици свели на минимум.

Укупна порука државе је, како је навела, да је ситуација сложена и нестабилна на нивоу целе Европе и света, али да Србија држи енергетски сектор под надзором, тражи решења и настоји да заштити и грађане и привреду, и од несташица и од ценовних удара.