Аљбин Курти не одустаје од отимања свега што је српско на Косову и Метохији.
Последња на мети била је Пећка патријаршија, која је представљена као "албанска патријаршија" и "комплекс предроманичких и византијских цркава". Пећка патријаршија је седиште Српске Православне Цркве, која је од 13. века седиште српских архиепископа и касније патријарха.
Археолошки музеј у Пећи који делује под патронатом привремених институција у Приштини покренуо је отворену кампању против српског културног и верског наслеђа.
У објави на друштвеним мрежама, Пећка патријаршија представљена као комплекс који је наводно "системски трансформисан у српске цркве".
Повод ове објаве је била посета ученика средње Техничке школе "Рифат Ђота" из Пећи овој светињи.
Реаговало је Министарство културе Републике Србије наглашавајући да се албанске установе у недостатку било каквог сопственог културног наслеђа не либе да посегну за српским.
О отимања српског наслеђа на Косову и Метохији и покушају ревизије историје за"Јутро на РТ" говорио је историчар са Косова и Метохије Лука Јовановић.
Јовановић је рекао да овај покушај треба посматрати као једну ширу акцију усмерену ка уништавању српског културног наслеђа, не само на простору Косова и Метохије, него на целокупном српском етничком простору, односно на простору на коме је српски народ живео током протеклих векова.
"Ако узмемо само тај пост-југословенски простор, гледано из данашње перспективе, на простору данашње Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине, па и Северне Македоније, дошло је до покушаја присвајања српског културног наслеђа, конкретно, духовног наслеђа Српске Православне Цркве по истом обрасцу", истакао је Јовановић.
Јовановић је подсетио на погром и сва страдања које је преживело српско свештенство и српски народ на КиМ и да су (Албанци) схватили да је уништавање српског наслеђа један обиман посао.
"Било је примера на КиМ да су поједини историчари чак излазили у јавност и покушавали да кажу да нема доказа за такве тврдње и на њих се обрушило све што је могло да се обруши", казао је Јовановић.
Што се тиче Пећке патријаршије и Високих Дечана на које Албанци највише хоће да ставе своју шапу, саговорник РТ Балкан наводи је да једина њихова веза са овим светињама јесу "црквене војводе", односно Албанци који су били заштитници манастира.
Навео је да су Албанци за такву заштиту имали накнаду.
"Врло је занимљива 'легализација погрома', погром се не врши преко грубе силе. Нарочито је проблематичан положај СПЦ на Косову и Метохији, где они управо преко 'закона' и гласноговорника, који се издају за међународне заштитнике, покушавају да доведу СПЦ у ситуацију да мора правно да регулише свој положај на КиМ", истакао је Јовановић и додао да управо кроз "законе" о странцима и возилима покушавају да наметну причу темељног уговора СПЦ и Приштине.
Јовановић је истакао да у вези са тим многе православне светиње Албанци настоје да представе као католичке.
У контексту хапшења под оптужбама за ратне злочине Срба на Косову и Метохије, Јовановић је истакао да ниједан Србин није ухапшен због тога што је заиста починио наводни ратни злочин, већ је углавном у питању отимање имовине.
Указао је на то да су многа српска гробља на Косову и Метохији претворена у паркинге и грађевинско земљиште.