Посланици Скупштине Црне Горе нису подржали иницијативу Демократске народне партије (ДНП) Милана Кнежевића да се у дневни ред данашње седнице уврсти предлог о увођењу тробојке као народне и државне заставе.
За је гласао 21 посланик, 23 су била против, а 13 је било уздржано.
За предлог Милана Кнежевића и ДНП били су посланици те странке, Нове српске демократије, Демократа, као и Социјалистичке народне партије, а уздржан је био део посланика Покрета Европа сад.
По речима председника ДНП-а Милана Кнежевића "тробојка је историјски, национални и и духовни континуитет старе Црне Горе са данашњом Црном Гором".
"Коме смета ова застава данас у Црној Гори", упитао је Кнежевић, показујући дворску заставу Краљевине Црне Горе и краља Николе.
Под њом смо, наставио је Кнежевић, "ушли у Скадар, војевали многе битке, добијали медаље и бранили државу од окупатора".
"Смета онима који би да заборавимо Војислављевиће, Немањиће, Балшиће, Црнојевиће, Петровиће и онима који мисле да историја почиње с њима", рекао је лидер ДНП-а.
Додао је да је та застава један од разлога због којег су напустили Владу Милојка Спајића.
"Ово је застава коју је Валтазар Богишић из некадашње Млетачке републике нормирао у Уставу из 1905. године", казао је Kнежевић.
А самом гласању "за" били су Милан Kнежевић, Владислав Бојовић и Јелена Kљајевић као и један од нових независних посланика, доскорашњи посланик ДНП-а Драган Бојовић.
Из СНП-а, за предлог гласали су Богдан Божовић и Слађана Kалуђеровић.
Из посланичког клуба Нове српске демократије, "за" изјаснили су се председник Скупштине Андрија Мандић, као и посланици те странке Јован Јоле Вучуровић, Дејан Ђуровић, Бојана Пићан, Јелена Божовић, Милан Лекић, Милица Рондовић, Васо Обрадовић и Велимир Ђоковић.
И Демократска Црна Гора Алексе Бечића подржала је предлог да се на дневни ред уврсти питање тробојке. Данас нешто раније, потпредседник Владе из те странке, Момо Kопривице рекао да су и тробојка и црвено-златне боје присутне у историји Црне Горе.
Из Покрета Европа сад током расправе саопштено је да теме које захтевају шире друштвене консултације и тичу се идентитетских питања на дневни ред могу доћи након испуњавања свих обавеза из европске агенде. Већина посланика Покрета Европа сад је била уздржана за овај предлог.
"Оно што је крајње разочаравајуће јесте да је овај предлог минирао, односно није подржао, управо Покрет Европа сад који од свог оснивања покушава да ова питања гурне под тепих а што је очито и суштина политичке агенде ове политичке партије. Од Владе Здравка Kривокапића, а која може важити за темељ на ком је основан Покрет Европа сад, гледали смо примјере бјежања од идентитетских питања која до дана данашњег остају неријешена у Црној Гори а гдје сви од њих бјеже као ђаво од крста. Готово да изгледа фрапантна чињеница али се по томе поставља питање – да ли је ту странку страх од Демократске партије социјалиста и њихове реакције?", пише данас поподне подгоричи портал "Борба".
"Борба је у више наврата писала – уколико желимо да уђемо у Европску унију, зар не би било логичније да сва идентитетска питања буду ријешена те да у ЕУ Црна Гора уђе као истинска грађанска држава гђе су права свих народа уважена по равноправним основама а што сада није случај. Српски народ је деценијама био кључан фактор у борби против режима Мила Ђукановића али се истовремено и покушавао изборити за своја права јер исти тај српски народ није дошао ни од куд са стране већ су те породице вјековима у Црној Гори и елементарна је логика да се испоштују и њихова права уочи уласка у Европску унију. Што је још важније, права која српски народ тражи никако нису у супротности са историјом Црне Горе јер је триколорна застава била присутна, па и Уставом нормирана у Kраљевини Црној Гори (у Уставу 1905. године), а била је присутна и током Kраљевине Срба Хрвата и Словенаца, Kраљевине Југославије, па и комунистичке СФРЈ", пише "Борба" и додаје да је "очигледно да у Покрету Европа сад немају слуха за захтјеве ове националне заједнице у Црној Гори па је тако већина њих, иако се чуло да се поједини од њих и сами национално изјашњавају као Срби, била уздржана по питању стављања тробојке на дневни ред Скупштине".