
Слободан Антонић за РТ Балкан: Запад преко Украјине води једну врсту новог крсташког рата
У Србији не престају интензивне медијске операције, чији је циљ подривање поверења српског народа и ауторитет Српске православне цркве (СПЦ), уношење раздора међу вернике, рушење јединства најугледније институције у Србији.
Заправо, хибридни рат против православља траје деценијама и постоје принципи по којима западне силе, на челу са ЕУ, настоје да усмеравају деловање према српској и руској православној цркви.

СПЦ је о самог настанка била и остала глас народа и веома често последњи бастион српске државности, али се у модерним временима, чак и на јавним гласилима њен утицај константно подрива. Због тога се често дешава да домаће, али често и либералне и прозападне телевизије, позивају српске теологе који су спремни да нападају СПЦ.
У последњих годину дана мета учесталих напада био је патријарх Порфирије, али и целокупна црква. Почетком 2025. године појавио се велики број текстова и медијских осврта на тему позиционирања СПЦ у тада актуелним догађајима, са аргументацијом која у највећој мери не узима у обзир или искривљује саму природу цркве.
Од почетка 2026. ситуација је слична, само овог пута имамо и хакерске нападе на сајт и ТВ СПЦ. Упркос сталоженим порукама патријарха српског да 'црква није судија него миритељ и да растуће поделе угрожавају јединство српског народа' притисци на СПЦ су се наставили са још већом жестином.
Политички курс Запада према појединим помесним православним црквама, као и православљу уопште, најбоље се види по догађају који су 2014. а нарочито после 2022. када су с почетком сукоба у Украјини Руску православну цркву отворено прогласио непријатељем. Ови отворени напади на Руску православну цркву прелили су се одмах и на СПЦ, пошто је по главама које одлучују на западу "СПЦ под малигним утицајем Москве". Запад не жали паре и за хибридни рат против непријатеља одваја значајна средства.
Српске власти су у децембру 2024. године објавиле да је споља стигло у Србију 426 милиона евра страног новца у претходне четири године. Тај новац је отишао у групе за притисак – од медија до невладиних организација. Под тим притиском најчешће је СПЦ. План је да се понови сценарио из Украјине, који се умало није остварио пре неколико година у Црној Гори. Служба безбедности Украјине је почела да покреће кривичне поступке против свештенства Украјинске православне цркве и спроводи контраобавештајне операције – претресе свештеника и владика и манастира у потрази за доказима о антиукрајинској активности. Украјински судови су осудили неке свештенике, а многи у притвору.
Кренуло се са насилним регрутовањем свештенства.
Слободан Антонић, редовни професор Филозофског факултета, каже да је западни модел модернизације друштва у пракси значио потискивање цркве, религије, вере, једног вредносног система из јавности у прватност.
"Када потиснете из јавности тај вредносни систем нешто друго ту мора да уђе. Онда сте имали једну инверзију. Што наш народ каже 'зло и наопако'. Вера, црква, религија су потиснуте у приватност, а из приватности је ушла у јавни простор сексуалност као идентитет. Имате један потпуно инверзни процес да оно што је некада припадало спаваћој соби одједном је постало ствар јавног простора и идентитета, а црква је морала да иде у четири зида", рекао је Антонић за РТ Балкан.
Додаје да то није био једини модел модернизације, да данас имамо веома модерна, технолошки развијена друштва, али са потпуно другим моделом односа према религији. Као пример навео је Иран, где је религија ушла не само у јавну сферу већ и у државу, односно религија има значајан удео у политичком систему.
"Трећи модел је руски модел, где имате да се у јавном простору састају и сарађују црква и држава. Мислим да је тај модел нешто што је потпуно природно и нашој култури", навео је Антонић.
Упитан за Резолуција Парламентарне скупштине Савета Европе од 17. априла 2024. којом се Руска православна црква представља као "идеолошко оруђе пропагандног апарата чији је циљ оправдање тзв. агресије на Украјину", он је рекао да то показује перцепцију Запада да су главне стожерне тачке Русије, руског света – руска војска, црква и руски врх Владимир Путин.
"Војска, црква и Путин. Они ударају у све три тачке настојећи да је (Русију) оборе. Зато се напада и црква. На неки начин то показује да сукоб у Украјини није само сукоб две државе, већ да Запад преко Украјине води једну врсту новог крсташког рата, као 1204. године када су кренули на крсташки рат у Јерусалим, а онда су заузели и опљачкали Цариград, који је био један од најбогатијих градова на свету. Исто тако имамо настојање да се запад домогне, ако може, руских природних богатстава. Један од стожера, који држи тај златни ћуп, јесте црква. Зато се црква и напада", прича Антонић.
Говорећи о перцепцији Запада да су Срби мали Руси на Балкану он је рекао да је та перцепција дошла преко цркве.
"Када су у 19. веку западни путописци пролазили кроз Србију и када би улазили у цркве и слушали литургију говорили су 'овде је литургија као у Русији'. У ствари шта је било исто – црквенословенски језик. Имамо да је литургија у Пожаревцу иста као литургија у Ростову. Тако је направљена слика да су Срби мали Руси на Балкана. Запад настоји да преко Цариградске патријаршије овлада православним светом, а цркве које пружају највећи отпор политизацији православља су руска и српска црква", навео је он.
Упитан да прокоментарише српско-руске односе данас, он је рекао да о томе најбоље говори присуство РТ Балкан у Србији и да то значи да су односи добри, без обзира на све притиске.
Сматра да ЕУ улаже огроман новац да се промени свест код Срба, промени однос према Русији, али и да се дискредитује СПЦ.
"То је системски рад. Међутим, цркве никада нису биле пуне као сада и никада више није било младих људи као сада. То показује да смо ми народ посебног кова", навео је Антонић.
Коментаришући трагедију која се догодила на Филозофском факултету, Антонић је рекао да су потресени тим догађајем, али и покушајима различитих тумачења и покушајима политизације.
"Наш факултет има надзорне камере у свим ходницима, а све се дешавало у ходнику пре него што је дошло до тог несрећног пада. Догађај је снимљен, полиција је вероватно преузела те снимке. Знам да је пре неколико година био неки инцидент, такође у ходнику нашег факултета, и одмах је утврђено шта је било. Полиција је такође преузела снимке из Ректората, из околних објеката који имају надзорне камере. На основу тога може се склопити слика шта се догодило. Мислим да је време да чујемо, како је то изгледало, шта се заправо догодило. Онда различити покушаји политизације, различите спекулације ће да буду гурнуте у страну", навео је он.
Говорећи о потписаном Меморандуму о разумевању између Републике Србије и Српске православне цркве о оснивању Универзитета "Свети Сава" он је рекао да није баш јасно да ли ће бити пола државни, пола СПЦ и какав ће бити однос.
"Универзитет у Београду је други у Европи по броју студената. Добро је имати тако велики број студената, али је незгодно управљање тим системом. Наш универзитет је већи од било ког универзитета у САД. Одавно је било речи, било је предлога, водила се полемика да се Универзитет реформише", навео је он.
Подсетио је да постоји као посебан Универзитет уметности и да би могли и од УБ да се направе универзитети за друштве-хуманистичке науке, биомедицинске науке...
"Тако би се направили мањи универзитети што би било лакше за управљање, већа би била циркулација, већа проходност студената. Имате аргументе за и против тога тога. Већина професора на универзитету је традиционалистички усмерена, да се не дира оно што функционише добро. Имајући у виду све што се дешавало можда дође до тога да се УБ трансформише да боље функционише", сматра он.
Указао је да постоје угледни католички и протестантни универзитети и да на тим универзитетима постоји јак теолошки факултет и остале секуларне науке.
"На тим универзитетима постоје секуларни факултети где се прилази одређеним проблемима из хришћанске перспективе- здравство, социјални рад, просвета. Све где можете да имате хришћанску перспективу. Зашто да не. Видећемо. Није потпуно јасно који ће бити модел примењен, али мислим да треба бити отворен и према таквим идејама", навео је Антонић.
Сматра да је Универзитет у великој мери политизован, да се се јавио као значајан политички фактор.
"Када погледате резултате локалних избора, само име 'студентска листа' на неки начин доноси значајан удео гласова. Та политизација може да смета науци, самом Универзитету као институцији. Са друге стране ако доведе до веће партиципације грађана у демократским процесима, она је добра. Питање је да ли ћете ту мобилизацију да усмерите у демократске линије, процесе или хоћете да ствари решавате на улици што је друштвено неприхватљиво", закључио је он.






