Обркнежев за РТ Балкан: Енергетски фронт се шири од Ормуза до Кањиже

Од америчко-израелских удара на Иран и претњи затварањем Ормуског мореуза, до саботажа гасовода и рафинерија широм Европе, глобални ланци снабдевања све више личе на крхку конструкцију на ивици распада. У том контексту, Србија је, како је речено у Јутру на РТ Балкан, успела да избегне терористички напад који је могао да угрози не само њену, већ и енергетску стабилност читавог региона.

Гост емисије, политиколог Небојша Обркнежев, указао је да покушај диверзије код Кањиже није изолован инцидент, већ део ширег низа догађаја који указују на координисане ударе на енергетску инфраструктуру.

"Имали смо прекид извоза гаса из Русије ка Мађарској, дипломатски сукоб око нафте, експлозије у рафинеријама у Мађарској и Румунији, као и забрану транзита руске нафте. Све је то претходило овом догађају", подсетио је Обркнежев.

Он одбацује тезе да је евентуална диверзија део политичког маркетинга уочи избора у Мађарској, истичући да би такав сценарио директно угрозио стабилност саме Мађарске и да не би ишао, како кажу поједине теорије, на руку мађарском премијеру Виктору Орбану, ког у недељу чекају избори.

Затворени мореуз отворио врата руској нафти: Цена "урала" на највишем нивоу за 13 година

"Србија је кључна транзитна земља за снабдевање Мађарске гасом. Да је дошло до диверзије, последице би биле озбиљне и по привреду и по становништво", наглашава он.

Посебно указује на значај Балканског тока, кроз који пролази више од 400 километара гасовода, као и на чињеницу да су поједини делови инфраструктуре већ под појачаним обезбеђењем, што, како каже, указује да су безбедносне службе располагале одређеним информацијама о потенцијалним претњама.

Обркнежев подсећа да од саботаже "Северног тока" 2022. године енергетска инфраструктура која повезује Русију са Европом постаје мета, било да је реч о гасу или нафти.

У ширем геополитичком контексту, ситуацију додатно усложњавају сукоби на Блиском истоку и блокада Ормуског мореуза, што директно погађа глобално снабдевање енергентима. У комбинацији са украјинским ограничењима транзита и растућим тензијама у Европи, све указује на покушај енергетске изолације појединих делова континента.

"Континенталне земље Централне Европе зависе од туђих лука и транзитних праваца. Србија и Мађарска су створиле енергетску осовину која је практично једини начин да се обезбеди довољна количина гаса", истиче он.

Уколико би дошло до озбиљнијег поремећаја тог система, последице би биле далекосежне.

"Говоримо о реалној могућности енергетског колапса – и гасног и нафтног. За опоравак би били потребни месеци", упозорава Обркнежев.

У тренутку када Европа већ плаћа значајно више цене гаса, између 600 до 750 долара за хиљаду кубика нафте, Србија је у склопила споразум са Руском Федерацијом и добила цену од 320 долара.

Све то, закључује у емисији, указује да енергетика више није само економско питање, већ један од кључних фронтова савремених геополитичких сукоба, у којима инфраструктура постаје мета, а стабилност – најскупља роба. Скупља и од нафте.