Србија и Балкан
Седница СБ УН; Ђурић: Егзодус Срба на Космету, присуство УНМИК-а не сме бити ослабљено (ВИДЕО)
Србија није део проблема, ми смо део решења, поручио је шеф српске дипломатије
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић поручио је да присуство Унмика остаје гаранција основних права Срба на КиМ, због чега улога те мисија мора бити ојачана.
"Посебно је важно да СБ УН зна шта се дешава на терену", истакао је Ђурић на седници Савета безбедности Уједињених нација који данас разматра редовни извештај.
Како је додао Ђурић, Србија није део проблема, ми смо део решења.
Према политици коју спроводи влада Куртија, Срби на КиМ су одређени као други, идентитет се користи као ограничавање кретање, произвољна хапшења, напади, притисци.
"Репресија над заједницама се не дешава преко ноћи, одвија се кроз препознатљиве фазе, а те фазе, нажалост, могу јасно да се запазе у положају Срба на Косову и Метохији данас. Данас стојим пред вама не да бих победио у препирци, већ да бих допринео решавању проблема, и дозволите да ово кажем јасно од почетка: Србија није део проблема, ми смо део решења. Говорим и као глас оних који се осећају застрашено, у име мајки и ћерки оних који су неправедно заточени, и оних који су етикетирани, маргинализовани, и на које се врши притисак само због онога што су", поручио је Ђурић.
Оно чему смо сведоци, указао је Ђурић, није низ изолованих догађаја, већ одражава шири и забрињавајући образац.
"Ове околности нису случајне, њихова трајекторија не сме да буде игнорисана. Кад се права постепено урушавају, кад притисак постаје нормализован, нестабилност не наступа одједном, настаје корак по корак, одлуку по одлуку", указао је Ђурић.
Навео је да је према изворима 20 одсто Срба напустило Космет.
"То није статистика, то је егзодус. Наша је заједничка одговорност да то зауставимо", нагласио је Ђурић.
Ђурић упозорио је данас на седници Савета безбедности УН на убрзани процес милитаризације коју Приштина спроводи на Косову и Метохији и поручио да се то не може посматрати као неутралан процес, јер се тиме мења безбедносна равнотежа, повећава неизвесност, али и ризик од ескалација. Министар је истакао да је присутно јачање такозваних косовских безбедносних снага, праћено набавком модерног наоружања.
Истакао је да УН нису основане да би ћутале, суочене са неправдом, улога им је да обезбеде поштовање закона. Оно што се дешава на КиМ, казао је, није регионални и национални проблем, чињенице су дубоко забрињавајуће од почетка ове године, ти догађаји не указују на случајност.
Нагласио је да се Срби се суочавају са произвољним хапшењем, нападима на верско наслеђе, забрињава покушај да се уђе у здравствене и образовне установе и додао да је током 2025. године забележено 137 етнички мотивисаних инцидената.
Подсетио је на пуцање на српске дечаке у Штрпцу на православни Божић и да је то догађај који и даље одјекује, а додао је и да забрана динара и даље траје и додао је да се многи старији грађани суочавају са путовањем до административне линије да би примили пензију и да нешто што би требало да буде рутинска ствар, претвара се у понижење.
Нагласио је да се последњих шест месеци ситуација погоршала и да то покреће фундаментално питање какву будућност можемо очекивати, када су људи таргетирани због онога што су.
Како је додао, Срби се суочавају са ограничењима слободе кретања, произвољним хапшењима, нападима на њихову имовину и скрнављењем верских објеката.
Напади на СПЦ погађају саму срж културног и духовног идентитета, рекао је Ђурић и додао да су посебно забрињавајући покушаји уласка у социјалне, здравствене и образовне установе, јер директно угрожавају основне функције неопходне за опстанак заједнице.
"Ограничења слободе кретања су системска, а не случајна", навео је шеф српске дипломатије и додао да је улаз на КиМ забрањен Милораду Арлову, познатом хуманитарцу из Бањалуке, али је и патријарху СПЦ спречено да посети седиште своје Цркве.
"Ово нису само административне препреке; оне представљају намерно сигнализирање да одређени идентитети нису добродошли или да подлежу условном одобрењу. Овде се не ради о процедури. Ради се о принципу. Ове акције шаљу поруку да су права условна, да идентитет одређује приступ и да чак и хуманитарни рад и верска дужност могу бити ометани", казао је Ђурић.
Како је додао наставила су се хапшења, застрашивања и напади, а извештаји о физичким нападима, штети на имовини и вербалном узнемиравању трају и 2026. године.
Према његовим речима, друга мера је систематски притисак на српске институције у здравству, образовању и социјалним службама, остављајући пацијенте без поуздане неге, а ученике несигурним у вези са континуитетом школовања на матерњем језику.
Трећа мера су хапшења која изазивају озбиљну забринутост у вези са правичним поступком и пропорционалношћу, а четврта је одузимање земљишта на северу за моноетничке базе специјалне полиције, често спроведено без транспарентности и ван договорених оквира.
Ђурић је указао да то нису изоловане одлуке. Оне чине конзистентан образац притиска.
"Да би се разумео пуни утицај ових мера, мора се сагледати како оне утичу на свакодневни живот. Економска ограничења се претварају у неизвесност за породице и препреке за предузећа. Родитељи брину о издржавању своје деце; наставници и лекари виде да је њихова професионална будућност угрожена. Институционални притисак утиче на приступ здравственој заштити, образовању и социјалној заштити. Правна несигурност ствара страх и обесхрабрује повратак оних који су расељени", рекао је Ђурић.
Како је додао, за многе, то није питање политике - већ да ли могу нормално да живе, одгајају децу и остану у својим домовима.
"Када се основни услови за достојанствен живот наруше, људи одлазе – не по свом избору, већ из нужности. Ова постепена демографска промена, вођена сталним притиском, а не добровољном миграцијом, прети да фундаментално промени мултиетнички карактер Косова и Метохије. И то не погађа само Србе. Горанска заједница се суочава са све већом маргинализацијом. Бошњачка заједница је потиснута, уз све већу забринутост због тихе асимилације. Када више заједница доживљава сличне притиске, ово постаје структурно питање које угрожава саму основу суживота", навео је шеф српске дипломатије.
Према његовим речима, у протеклих шест месеци, ситуација се само додатно погоршала, а уместо напретка ка нормализацији, сведоци смо догађаја који продубљују неповерење и интензивирају несигурност.
"Овим се намеће суштинско питање: какву будућност можемо очекивати у друштву у којем су људи мета због тога ко су и где правде нема? Без одговорности не може бити поверења. Без поверења нема стабилности. А без стабилности нема трајног мира", казао је Ђурић.
Како је додао, јуче смо видели још један пример, а то је посета Аљбина Куртија северу КиМ, уз заобилажење и игнорисање демократски изабраних српских представника и градоначелника.
"То није ангажовање. То је искључивање", истакао је Ђурић.
Додао је да се мора искрено говорити о дијалогу између Београда и Приштине под окриљем ЕУ.
Указао је да Србија остаје потпуно посвећена том дијалогу и свим својим обавезама.
"Али, дијалог без спровођења није дијалог – то је стагнација. Више од 13 година након Бриселског споразума, Заједница српских општина још увек није успостављена. Ово није одлагање. То је одбијање спровођења договорених обавеза које су требало да обезбеде суштинско самоуправљање и гаранције за српску заједницу у кључним областима као што су образовање, здравствена заштита и локална самоуправа. Без те ЗСО, обећана аутономија остаје неиспуњено обећање, остављајући Србе без институционалне заштите неопходне за дугорочну безбедност и просперитет", рекао је Ђурић.
Подсетио је и на Вашингтонски споразум из 2020 године, постигнутог под посредовањем Доналда Трампа, оценивши да је "тај приступ био визионарски".
Истакао је значај повратка Срба у институције, али је констатовао да процес није прошао без изазова. Поздравио је напоре на јачању сарадње централних институција у Приштини и локалних лидера на северу КиМ.
Од почетка мандата се, каже, усмерио на напоре Унмика у подршци дијалогу и свакодневном животу људи.
"Важно је да Београд и Приштина граде на оном што је постигнуто, што укључује и формирање Заједнице српских општина", рекао је Дуе, који се нада да се доћи до састанка председника Србије Александра Вучића и Аљбина Куртија.
Савет безбедности Уједињених нација последњи пут је разматрао шестомесечни извештај о раду УНМИК-а 21. октобра прошле године.
Live
