Конференција у Скупштини: Нови позив да се усвоји Резолуција о геноциду НДХ над Србима

Држава нема дан сећања на страдале Србе током 20. века, свест о томе није заживела у српском народу и циљ данашње иницијативе јесте да се таква резолуција донесе, истакао је проф. др Милош Ковић на Конференцији "Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду од 1941 – 1945", која је одржана у Народној скупштини.

Организатор је Парламентарна група за национално сећање и страдање "Време је", а конференцију је отворио председник Парламентарне групе др Борислав Антонијевић. 

Он је истакао да је циљ конференције доношење резолуције Народне скупштине Републике Србије о геноциду НДХ над Србима у периоду 1941 – 1945. године.

"Ова конференција нема за циљ да стигматизује било који народ, већ да очува национално сећање и национални идентитет српског народа. Сутра се обележава 85 година од оснивања НДХ, позивам да га обележимо са 700.000 свећа српског народа који је злочиначки убијан широм логора у НДХ", изјавио је Антонијевић.

Испред спомен парка жртвама усташког режима у Хрватској постављене лежаљке: Добро дошли на сунчање

Он је захвалио представницима Удружења Јадовно из Бања Луке, Удружења Јадовно из Београда и Покрета Срба Крајишника, који су узели учешће на конференцији, а посебну захвалност исказао је академику проф. др Василију Крестићу, као и другим учесницима, представницима СПЦ, народним посланицима и запосленима у Служби Народне скупштине који су сви омогућили да се ова конференција реализује.

Сведочење о страдању у логорима НДХ, посебно логору у Старој Градишки, са учесницима конференције поделила је Јелена Радојићић, која је као дете преживела логор и по чијој животној причи је снимљен филм "Дара из Јасеновца".

Она је говорила о личном искуству губитака, који су је обележили за цео живот, али и о сећању које није само обавеза, већ и дуг према невиним жртвама, али и према Дијани Будисављевић захваљујући којој су многе деца преживела.

Она је подсетила присутне да је НДХ била једина земља у свету која је имала логоре за децу и указала на важност доношења резолуције о геноциду у НДХ над Србима, Јеверјима и Ромима током Другог светског рата, која је подржана са преко 54.000 потписа грађана, а све како се не би заборавило и никад више поновило.

Ковић је подсетио да је још пре 10 година у Народној скупштини постојала иницијатива за доношење резолуције о геноциду почињеном над српским народном током Другог светског рата, али да иста до данас није усвојена.

Без расправе о Резолуцији о геноциду у НДХ: Ко је овог пута гласао "за"

Он је указао на потребу да се одговори на питање какав је однос данас према сећању на геноцид у НДХ.

"Држава нема дан сећања на страдале Србе током 20. века, свест о томе није заживела у српском народу и циљ данашње иницијативе јесте да се таква резолуција донесе. Онда када освестимо шта се догодило и када то уђе у темеље српског националног идентитета, биће то почетак трезвене политике Србије, свести о томе одакле нам прети опасност. Наша политика у региону треба да буде дефинисана речима - никада више. Циљ није конфронтација, већ очување духовне и биолошке супстанце нашег народа", поручио је Ковић.

У радном делу конференције, у коме су говорили професори, представници више удружења и појединци који чувају сећање на страдања српског народна у НДХ, посебна пажња била је посвећена историјским, друштвеним и институционалним аспектима страдања Срба у НДХ, као и значају доношења релевантних резолуција, очувања архивске грађе и одговорног односа према култури сећања.

Конференцију је закључила заменица председника Парламентарне групе Ивана Стаматовић захваливши се учесницима на учешћу и на томе што говоре о овој теми, што је преносе на нове генерације и што их о њој уче, уз жељу да са таквом праксом наставе и даље. Она је додала да имамо нашу отаџбину захваљујући прецима који су за њу крварили.