ИСПРАВКА Годишњица експлозије на Маркалама: Циљ је био сатанизација Срба

Наш портал пренео је 5. фебруара текст "Два пута побили своје да би НАТО казнио Србије", из дневног листа "Новости", под насловом "Годишњица експлозије на Маркалама: Цилј је био сатанизација Срба", за који нам је Раскринкавање.ба указао да садржи тезе којима се негира одговорност за злочине на Маркалама.

Гранатирање Маркала се назива "муслиманском и западњачком пропагандом", а за саме злочине се наводи да постоје "две истине" о њима - једна по којој су "Срби кривци" и друга по којој су "муслимани" изазвали фаталне експлозије на пијаци да би се десила међународна интервенција у рату. "Сценарио друге истине", наводи се, поновљен је у случају у косовском селу Рачак (који се десио 15. јануара 1999), због којег је НАТО интервенисао у тадашњој СР Југославији.

Чланак "Вечерњих новости" садржи изјаве Слободана Бијелића, посланика првог сазива Народне скупштине РС, начелника општине Соколац Милована Бјелице, Милене Михаљевић, историчарке у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, проф др Драге Вуковића, који је 1998. био главни уредник С канала на Палама, као и Љубише Ћосића, градоначелника Источног Сарајева.

Бијелић је "исценирани" злочин на Маркалама упоредио са ранијим масакром у реду за хлеб у тадашњој Улици Васе Мискина, након којег је "самопрозвана свјетска јавност одмах стала на страну самопроглашене државе БиХ". Он је у изјави споменуо "контроверзне детаље" масакра на Маркалама, као што су "већ припремљене и затечене камере светских медијских кућа", стари лешеви и лутке из излога бутика, војници "тзв. Армије БиХ" припремљени за евакуисање рањених - што је према њему остало неразјашњено до данас.

У чланку су сажете Бијелићеве тврдње у вези са изјавом специјалног изасланика УН-а Јасушија Акашија из 2011. године о томе да је "нејасно ко је почио тај масакр".

Наглашава саговорник да ни експерти Уједињених нација нису могли да потврде да је граната дошла са српске стране, а чак је и 2011. године, дакле, 18 година после трагичног догађаја, Јасуши Акаши, специјални изасланик УН из времена кад се то одиграло, изјавио да је "још увек нејасно ко је починио тај масакр". И Трибунал у Хагу је због недостатка необоривих доказа против српске стране "одустао" од својих специфичних "инкриминација", пречесто политички мотивисаних, па је ово "самоубијање и самоповређивање" именовао као – "случај Маркале".

Вуковић је масакр на Маркалама описао као "несрећу" и пример производње догађаја у којем се "сопствени народ убија зарад виших циљева". Рекао је и да пројектил који је убио грађане на пијаци није могао бити испаљен са позиција ВРС-а, што су наводно потврдиле анализе и експертизе и страних војних стручњака.

На крају је Љубиша Ћосић казао да "никада није доказано да је граната на Маркале испаљена са српских положаја" те да постоји основа за веровање да се ради о намерно подметнутом експлозиву који је убио недужне грађане Сарајева.

Аутор текста се тек на крају осврће на хашки суд, и то у контексту издвојеног мишљења члана судског вијећа из Тринидада и Тобага, Мелвилле Баирда, на део пресуде Радовану Караџићу који се односио на злочине у Сарајеву. Судија је тада рекао да постоји разумна сумња да је минобацачка граната испаљена на Маркале са положаја под контролом "босанских Муслимана", односно власти у Сарајеву.

На крају чланка дат је осврт на "случај Рачак", за који је Бијелић устврдио да је такође исцениран. Он је закључио да је заједничка повезница свим овим случајевима исти мотив: "изазвати НАТО да интервенише против Срба".

Шта су чињенице

Судско веће Хашког трибунала утврдило је чињенице о масакрима на Маркалама у предметима против Станислава Галића 2003. године (гранатирање 1994. године) и Драгомира Милошевића 2007. године (за гранатирање 1995. године), које су касније навођене и у другим пресудама, укључујући и ону Радовану Караџићу.

Осим што је потврђено да је граната испаљена с положаја СРК-а, у пресуди Станиславу Галићу Суд је навео да је тврдња о намерном циљању цивила од АБиХ неразумна и у супротности с чињеницама.

Већина сматра да тврдња како би снаге АБиХ гађале, као што би то овде био случај, властите цивиле није само неразумна него и у супротности с доказаним правно релевантним чињеницама.

Тврдње да су Маркале гранатирали "муслимани", односно снаге под контролом владе у Сарајеву су стога нетачне.

Негирање чињеница се такође аргументује изјавом тадашњег УН изасланика у којој је изразио сумњу о смеру из којег је дошла испаљена граната, као и издвојеним мишљењима судија хашког трибунала, која се узимају као потврда теза о исценираним масакрима.

Јасуша Акаши, који је 1994. и 1995. године био специјални изасланик генералног секретара УН-а за Балкан, изјавио је да је злочин на сарајевској пијаци Маркале и даље "нејасан случај" и да је граната од које су настрадали грађани могла доћи са обе зараћене стране. Детектор наводи да је Акаши касније за београдске медије навео да његова изјава не може промиенити чињенице утврђене у Хашком трибуналу и неће утицати на процесе који се воде.

Стога, најновије примере тврдњи да су масакри на Маркалама и онај у Улици Васе Мискина (данас Ферхадија) исценирани, односно да их је организовала и починила тадашња Армија БиХ, Raskrinkavanje.ba оцењује као преношење лажних вести. По методологији Раскринкавања.ба, оцену лажна вест добија најранији медијски извјештај (или објава) неке чињенично неутемељене тврдње, али у овом случају није могуће са сигурношћу утврдити ко је први објавио овакве тврдње, с обзиром на то да се понављају у јавном простору још од деведесетих.

Ове тврдње добијају и оцену теорија завере због навода да су злочини организовани како би се приписали Војсци Републике Српске и тиме потакнули страну војну интервенцију.