Куртијев министар унутрашњих послова Џељаљ Свечља саопштио је пре који дан да је влада ове самозване "државе" усвојила нацрт закона о држављанству, којим ће албанска дијаспора добити значајне олакшице и повластице за поновно стицање тзв. косовског држављанства.
"Kао што смо се обавезали у децембру прошле године, данас смо на седници владе усвојили нацрт закона о држављанству, који доноси важне промене у поновном стицању, добијању, регистрацији и губитку држављанства Kосова", изјавио је Свечља.
Најављене измене, односно олакшице, односе се пре свега на Албанце из дијаспоре који су ради стицања држављанства неке од западних земаља били принуђени да се одрекну држављанства ове назови државе. Сада ће они имати могућност да то држављанство поново стекну кроз поједностављену процедуру.
"Уместо досадашњих девет докумената, биће довољна једна једноставна пријава и један доказ да лице није осуђивано у држави у којој живи", рекао је Свечља додајући да је "рок за разматрање, који је био шест месеци, сада смањен је на 30 дана", док ће сам процес бити бесплатан.
Подаци министарства унутрашњих послова тзв. Косова говоре да се од 2008. до 2024. године око 57.000 углавном Албанаца са КиМ, мањи број Горанаца или Бошњака, одрекао држављанства тзв. Косова. У периоду од 2020. до 2024. године то је урадило 17.500 грађана, а само током 2024. око 1.300.
Наравно, ово су званични подаци министарства самопроглашене државе у чију се веродостојност може посумњати па је према томе отворено питање колико ће Албанаца из дијаспоре тражити поврат у "косовско држављанство". Важно је и то, али је још важније што нови закон, нове повластице, лепо звуче за уши дијаспоре коју Курти подржава и која воли Куртија и за њега редовно листом гласа.
Подаци "косовског министарства" о броју исељених Албанаца говоре о вишеструко већим бројевима. Тако је ово министарство почетком 2024. године констатовало да се за четири године, од 2018. до 2022. са Космета, званично, иселило 156.000 људи, односно, 8,85 посто становништва. Само од 2020. до 2022. са Космета је, према овим подацима, емигрирало скоро 100.000 људи. Поменуто министарство тада је саопштило да је 1. априла 2011. у иностранству живело 703.978 држављана "Косова" а да је тај број до краја 2022. порастао на скоро 950.000.
Други извори говоре да је Косово и Метохију од 2008. до 2023. напустило 375.000 људи, или око 25.000 годишње, а број ученика у истом периоду смањен је за око 100.000, односно за трећину.
Наравно, суштина читаве ове приче, поред осталог, јесте да ће се сви Албанци који се врате у "косовско држављанство" тим чином вратити и на бирачке спискове. А, познато је од раније да је дијаспора главни резервоар гласова за, на Косову владајуће Самоопредељење, странку чији је лидер Аљбин Курти.
Сам Курти читаву прошлу годину, а после редовних избора средином фебруара 2025. на којима је изгубио већину, искористио је да нове, ванредне парламентарне изборе превуче до последњег викенда те године када се на Косово, током божићњих и новогодишњих празника враћа дијаспора. То му се на крају и исплатило да је гласовима дијаспоре успео да врати већину у парламенту.
"Косовски органи" тада су дали процену да је уочи празника и избора на КиМ са Запада стигло 500.000 Албанаца, па је уз услов да је њих две трећине имало право гласа меродавна процена била да су уствари они решили питање победника на изборима, односно да је њиховим гласовима Курти поново обезбедио већину у скупштини.
Добро упућени у прилике на КиМ сада процењују да би, ако закон буде усвојен до краја априла, захтеви за упис могли да буду обрађени до краја маја, таман за упис у бирачке спискове уколико ванредни парламентарни избори буду, по неким предвиђањима, заказани за почетак јуна када дијаспора почиње да пристиже на годишње одморе.
Занимљиво, усвајање овог закона било је најављено за крај прошле године, али тада није могло да се нађе у процедури, јер је скупштина била распуштена, а Куртијева влада у техничком мандату. Тренутно, док тече рок од 34 дана који је уставни суд оставио за избор председника лажне државе, скупштина ради у пуном капацитету, па је сасвим могуће да закон буде усвојен у наредних неколико недеља.
"То је наравно апсолутно повезано и са изборима који се очекују и то је генерално и додворавање дијаспори која јесте врло значајна база Самопредељења и Kуртија. На тај начин ће потенцијално неки Албанци који живе у дијаспори моћи да по једноставнијој и бржој процедури поново добију држављанство Kосова. Тиме ће стећи бирачко право и претпоставља се да ће онда гласати за Самоопредељење на неким предстојећим изборима. Али не само они, сигурно ће цела породица бити задовољна због тога, тако да она може да награди то на неким предстојећим изборима. То јесте наставак подилажења албанској дијаспори које Самоопредељење чини, зато што је албанска дијаспора, верује се, наклоњена тој странци и уосталом приписује јој се и заслуга за њену историјску победу у децембру прошле године", изјавио је за "Косово онлајн" коментарушући најављено усвајање новог закона политиколог Огњен Гогић.
Што се тиче Срба на Косову и Метохији, односно оних 230.000 који су 1999. и каснијих година протерани са своје земље, на њих се овај закон и односни и не односи. Односи се ако се има у виду чињеница да ће на овај начин бити повећан удео Албанаца, а смањен број Срба у укупној бази држављана "Косова" као и на бирачким списковима. Не односи се ако је реч о повратку Срба чији се број годинама уназад може пребројати не у хиљадама, него на прсте једне руке.
Мимо овог, заслугама Куртијеве власти, сталним притисцима, хапшењима, пресудама, забранама, са Косова и Метохије се за последњих пет година иселило, по званичним подацима Београда, 20 посто Срба а сам Курти недавно је поносно изјавио да је више Албанаца у Србији него Срба на Косову и Метохији и да је број Срба пао испод четири посто.
И док албанска дијаспора чека нови закон и нове олакшице, Курти је и овај православни Васкрс искористио да сународницима на западу пошаље вести какве њихове уши воле да чују. Синоћ су у Грачаници уз асистенцију полиције поскидане са јавних површина српске заставе постављене у част великог празника.
То што на безмало свакој кући на Косову, па и на његовом радном столу стоји застава Албаније, што за повратак протераних Срба не постоји ни минимум услова, напротив, и то не смета ни "косовским законима", ни западним амбасадорима по Приштини, посебна је прича.
Оно што на Куртијевом Косову важи за Албанце, просто, не важи за Србе.
Чист апартхејд, али, кога још за то брига.