На седници Савета безбедности УН, на којој је разматран шестомесечни извештај о раду УНМИК-а, истакнута је потреба пуне примене постигнутих споразума, али и указано на бројне изазове са којима се суочава српска заједница на Косову и Метохији.
Председница скупштинског Одбора за КиМ Данијела Николић рекла је за РТС да је "ситуација тешка и крхка", уз нагласак да су безбедносни ризици свакодневни, а да се о "тихом егзодусу" Срба недовољно говори у међународним извештајима.
Она је указала да је безбедносна ситуација нестабилна и оптерећена честим инцидентима.
"Само током 2025. године забележено је 137 етнички мотивисаних напада, а када се посматра период од последње четири године, тај број прелази 700", навела је Николићева.
Како је додала, такви подаци указују да су безбедносни ризици "присутни на сваком кораку и у сваком тренутку“, што додатно утиче на одлуке људи да напусте покрајину.
"Тихи егзодус" као кључни проблем
Николићева је указала да се у извештају Унмика недовољно говори о исељавању Срба, које, како је оценила, представља један од најозбиљнијих проблема.
"Свака институционална претња за Србе представља потенцијални егзодус", навела је Николићева, додајући да се осећај несигурности додатно продубљује у ситуацијама када се доводе у питање основна права и идентитет.
Говорећи о седници Савета безбедности, Николићева је оценила да су јасно уочљиве поделе међу државама чланицама. Констатовала је да један део међународне заједнице инсистира на поштовању међународног права и Резолуције 1244, док други подржавају ставове Приштине, укључујући и захтеве за чланство у Уједињеним нацијама.
Коментаришући иницијативе да се смањи или укине Унмик, Николићева је истакла да је присуство те мисије и даље неопходно.
"Без обзира на ставове појединих држава, чињеница је да безбедносни и институционални услови на терену нису такви да би се улога Унмика могла сматрати завршеном", истакла је Николићева.
Додала је да Србија инсистира на јачању улоге те мисије, као и на доследном поштовању међународних споразума.
Дијалог и ЗСО као "тема свих тема"
Николићева је нагласила да је формирање Заједнице српских општина кључно питање у дијалогу Београда и Приштине.
"За нас је то тема свих тема", поручила је, додајући да се без конкретних корака у том правцу не може очекивати суштински напредак у дијалогу.
Она је указала да је на Европској унији да подстакне Приштину да започне процес формирања ЗСО, јер је, како је навела, реч о преузетој обавези.
Говорећи о ангажману специјалног изасланика Европске уније за дијалог Петера Соренсена, Данијела Николић оценила је да је његов приступ донекле другачији у односу на претходни период и да отвара простор за конструктивније разговоре.
"Његова улога посредника је другачија у односу на Мирослава Лајчака и разговори са њим делују конструктивније", навела је Николићева.
Истакла је да су представници Београда у разговорима са Соренсеном указали на неопходност формирања ЗСО и на једностране потезе Приштине који, како је оценила, додатно отежавају дијалог.
Осврћући се на свакодневни живот Срба на Косову и Метохији, Николићева је указала на појачане притиске, нарочито уочи великих празника.
Навела је пример уклањања српских застава у Грачаници, оценивши да такви потези додатно продубљују осећај несигурности и угрожености.
"Када вам бране право на име, писмо, заставу и идентитет, онда је јасно у каквој се ситуацији налази један народ", истакла је Николићева.