Последњи покушај Шмита и НАТО-а: Удар на војну имовину Српске

Јасно је изражена идеја о централизацији и унитаризацији Босне и Херцеговине, упркос Дејтонском споразуму, а нове акције НАТО-а и Кристијана Шмита само говоре томе у прилог, истичу саговорници телевизије РТ Балкан

Покушај НАТО-а да пребаци сву војну имовину у власништво Босне и Херцеговине покушај је да се, као гумицом, обрише постојање Војске РС и Републике Српске као државе, што је намера бошњачких политичара од потписивања Дејтонског споразума.

Сагласни у тој оцени су Андреј Млакар, уредник на телевизији РТ Балкан и професор др Милош Шолаја, који су у "Јутру на РТ" анализирали нове притиске под којима се налази Српска.

НАТО и наводна Канцеларија високог представника у БиХ упозорили су да опструкција у књижењу перспективне војне имовине представљају кршење устава и препреку на евроатланском путу земље.

Ова туробна упозорења дошла су уз образложење да војна имовина припада Босни и Херцеговини, иако војне формације Републике Српске полажу загарантовано право као наследник Југославије, чији су објекти и били до распада државе.

"Прва и основна ствар, када је потписан Дејтонски споразум, сва војна имовина гласила је на два ентитета. Значи, нису постојале јединствене оружане снаге, него су постојала два ентитета и њихове оружане снаге", казао је Млакар и истакао:

"Оним чувеним Бонским декретима 2006. године, када је Педи Ешдаун почео визију стварања унитарне БиХ и стварања оружаних снага, у оквиру тога је требало пребацити војну имовину. Први покушај је био 2011. године и то није успело, па је касније то некако одлагано."

Уредник РТ Балкан наглашава да је веома занимљиво како се Радио слободна Европа бави истраживањем и преноси саопштења канцеларије Кристијана Шмита и канцеларије НАТО-а, на тему да је време да се војна имовина пребаци са ентитета.

"Прво је спомињано да је у питању 67 локација, а онда је тај број смањен на 57. Већина њих се налази у Републици Српској. То је војна имовина која је припадала некадашњој Војсци Републике Српске и тиме би били запечаћени било какви елементи да је војска РС уопште постојала", истиче Млакар.

Професор др Милош Шолаја признао је да не зна ниједну државу у НАТО-у да је имала постављен услов да региструје имовину на себе, осим Босне и Херцеговине.

"Иза ове идеје се крије оно што је фактички покушај бошњачких политичара од самог потписивања Дејтонског споразума, а то је тежња ка централизацији и унитаризацији Босне и Херцеговине", јасан је професор Шолаја.

Наводи да се први пут таква идеја појавила 2011. године на једном неформалном митингу министара земаља Алијансе, која је врло брзо трансформисана у захтев кроз међународне механизме који делују у БиХ.

"Суштина је да БиХ нема механизам за регистрацију земљишних локација и свега осталог што би требало да буде део земљишних књига и свих тих прописа. Све то је у ентитетима, ово би био заобилазни начин да се нешто што не постоји Уставом БиХ формира, да се региструје тај катастар", каже Шолаја.

Млакар је подсетио на проблеме које је Српска имала претходних година – процес против председника СНСД-а Милорада Додика и осуду због непоштовања одлука канцеларије Кристијана Шмита.

Ви тиме побијате постојање Републике Српске као државе, побијате постојање Дејтонског споразума и тиме негирате постојање Војске Републике Српске и зацементирате постојање неких Оружаних снага БиХ, истиче Млакар.

"Оружане снаге БиХ нису велике. Интересантно је да је сва опрема која је припадала Војсци Републике Српске, морала бити елиминисана по сваку цену. Све што је припадало војсци такозване Армије БиХ је чувано", открио је Млакар и додао да су сви тенкови Републике Српске уништени, док су амерички, који су стари по 40 и 50 година, одједном постали перспективни.

Закључио је да је покушај да се као гумицом обрише постојање Војске РС и саме Републике Српске као државе.

Професор Шолаја прокоментарисао је и све гласније спекулације да ће Шмит напустити место наводног високог представника после октобарских избора, као и његов покушај да у завршној фази свог мандата додатно дестабилизује Републику Српску.

"Ово је један од последњих покушаја да спроведе неспроводиво", закључио је Шолаја.