Нови председник словеначког парламента Зоран Стевановић поштено је изненадио парламентарне странке на такозваном левом спектру тамошње политике. Као лидер једне од две мање странке у скупштини, уз то и новајлија, винуо се на чело Државног збора (ДЗ – парламент) захваљујући пресудној подршци три десничарске странке, а пре свега најбројније - СДС Јанеза Јанше.
Тако је Стевановић однео убедљиву и за многе шокантну победу са чак 48 гласова "за" од 90 могућих. Ни то није све, у једној од првих изјава за словеначки јавни радио открио је да има већ неколико заказаних службених посета - најпре у Скопље, затим у Копенхаген.
"Желимо да градимо мостове, да добро сарађујемо са свим државама, без обзира на зид који је подигнут између Запада и Истока. Зато планирам да у скорије време посетим и Москву", нагласио је у понедељак Зоран Стевановић за први програм словеначког радија.
Непријатељ број 1
Све то су засениле вести из штаба одлазећег премијера Роберта Голоба, који је јуче својим бирачима јавно признао да је био протекла три дана у дерту после избора Стевановића за председника ДЗ. Стевановићев потез је означио као "издају", уз напомену да ипак не одустаје од борбе за састављање нове владе.
Тај посао је себи у међувремену знатно отежао, јер ће без Стевановићевих пет посланика из странке Ресница тешко скупити 46 посланичких гласова који су му неопходни да се одржи у премијерској фотељи. Синоћ је наиме генерални секретар Голобове странке Свобода изнео низ тешких, чак увредљивих тврдњи на Стевановићев рачун, назвавши га чак и преварантом, јер се наводно "спанђао са десницом како би био изабран за председника парламента".
Стевановића приде напада и режимски медијски бастион одлазеће владе и левичарске политике – јавни телевизијски сервис.
Тако је ТВ Словенија први Дневник у уторак започела реченицом да "још увек ври на словеначкој политичкој сцени због именовања Зорана Стевановића за председника ДЗ, јер то узнемирава, нарочито леву средину".
Генерални секретар Свободе (у преводу – слобода) Матеј Грах је у синоћњој информативној емисји РТВ Словенија "Одмеви" (одјеци) пребацио Стевановићу да је 10 дана уочи избора лобирао код Голоба за подршку, што је Стевановић одмах негирао открићем да се од петка на њега сручио неописив бес из редова досадашње власти.
"Постао сам непријатељ број 1 Свободе од тренутка када сам преузео нову функцију у парламенту. А само дан пре тога сам им био највећи краљ. Улизивање је било стварно бесрамно. А већ следећег дана се на мене са њихове стране сручило дрвље и камење. Разумем и притиске њихових медија – на сваки начин желе да нас присиле у нову владу Роберта Голоба".
Рањени Голоб
Да је све то тачно, било је видљиво већ у петак, када је Роберт Голоб ишчезао из сале тик пошто је Стевановић изабран. Голобов его је био тако страшно рањен, да је прекршио чак и традицију заједничког фотографисања свих новоизабраних посланика. На заједничкој слици је завршило њих 89, али не и увређени Голоб.
Потом се током викенда на ТВ Словенија у информативним и политичким емисијама изређала цела плејада "аналитичара и коментатора" који су углас "роштиљали" Стевановића, предвиђајући да ће на наредним изборима и он и његова партија "свакако пропасти".
Ту треба додати да је РТВ Словенија још уочи избора 22. марта учинила све што је могла да Стевановић не успе ни на овогодишњим изборима – није га звала на предизборна суочавања са првацима водећих странака, а то што није позван правдала је изговором да он представља ванпарламентарну странку. Није добро пролазио ни приликом анализа програма његове странке, најчешће блаћен као русофил, бивши пропали полицајац, укратко, сумњиво лице (уз пребројавање српских крвних зрнаца)…
"Релативна" победа од 0,78 процената
Упркос томе је успео да прескочи парламентарни праг и то са чак пет посланика. Голобова коалиција је изгубила 14 посланичких места у односу на изборе 2022, и ако га режимски медији називају "релативним победником овогодишњих избора", чињеница је да Свобода у односу на другорангирану СДС води за само једно посланичко место (29 према 28), односно за само 0,78 процената.
Што објашњава нервозу "релативног" победника коме недостаје чак 17 посланика за реизбор на месту премијера, уз чињеницу да је прошле седмице Голоб практично самом себи пуцао у колено, када је на своју страну покушао да привуче десничарске демохришћане (НСи) нудећи им чак три министарска места у новој влади, док је Стевановића послао у "магарећу клупу" понудивши му "сарадњу у неким пројектима". НСи је одбио Голобову понуду јер га оптерећују оптужбе да током мандата није одолео корупцији, што је и Стевановићев разлог да одбија улазак у његову владу.
Страх од Балкана и политичка проституција
Самозвана "лева средина" је тако поново, као и приликом деценијског игнорисања калварије 1992. године тајно избрисаних грађана (међу којима је већина била српских корена) и словеначког признања независности Косова и Метохије, међу првима, фебруара 2008. – показала своје лицемерно, "демократским вредностима" нашминкано ружно националистичко лице, нарочито кад су по среди питања повезана са Србијом и Србима. То показују и словеначке друштвене мреже, где заклети левичари кукају да се "Стевановићевим избором за председника ДЗ Словенија враћа на Балкан"…
Ређају се слични коментари, али у много грубљем, чак псовачком духу, па нису за објављивање.
Врхунац те травестије је било синоћње појављивање Стевановићеве претходнице на месту председнице словеначког парламента Уршке Клакочар Зупанчич. Разочарана јер јој бирачи нису указали поверење па је избачена из новог састава парламента, а последично збачена и са функције која је друга по рангу у држави, најавила је прошлог петка повлачење из политике и из странке Свобода.
Упркос томе се синоћ у друштву Тање Фајон (некадашње новинарке РТВ Словенија и одлазеће министарке спољних послова која је такође пропала на овогодишњим изборима и остала без свих функција) појавила у студију јавне телевизије како би прокоментарисала Стевановићево устоличење.
Тако је Клакочар Зупанчичева, чији су стил вођења седница и уопште понашања многи видели као недолично, чак вулгарно кревељење, брутално напала свог наследника на месту председника словеначког парламента: "То што смо у петак видели у парламенту јесте – рећи ћу то баш простачки: то је политичка проституција".
Вешти завршни потези
Стевановић, међутим, не мари за нападе с лева и десна (истина, с деснице мање, јер може да јој помогне у формирању нове владе која би са посланицима Реснице имала чак једног посланика вишка од насушних 46).
Занимљиво је и како је Стевановић вешто одиграо завршне потезе. Још средином протекле седмице чинило се да ће председник парламента постати посланик Нове Словеније (НСи). Али тада судбоносну грешку чини управо премијер Голоб: сарадњу јавно нуди вођама две десничарске странке — НСи и Демократама — од којих је прва све време са гнушањем одбијала улазак у његову владу.
Ресници није понудио ништа, јер су странке Голобове коалиције потцениле Стевановића због његовог критичког става према СДС-у и Јанши. Зато су партије "с лева" биле уверене да је Ресница небитна и да им од Стевановића не прети никаква опасност. Потом је он обрнуо улоге — и добио изузетно важну позицију председника парламента, у замену за врло вероватну подршку десно-центристичкој влади.
Један од ретких који је указао поштовање прваку Реснице је бивши премијер Марјан Шарец. Честитао је Стевановићу уз напомену: "Зорана Стевановића једва лично познајем... А заправо, данас се не ради толико о Зорану Стевановићу, око кога је протеклих дана изречено много речи. Као прво, урадио је управо оно што би урадило и осталих 89 посланика, сви до једног, само да су добили ту прилику. Као друго, не треба га потцењивати - он сигурно није никакав тупави никоговић".
Пресудни утицај, Москва и излазак из НАТО
Позиција странке Ресница је стога у овом тренутку изузетно добра. Јесте по броју посланика, уз Левицу, најмања странка у парламенту — али кроз усмеравање рада Државног збора може пресудно утицати на судбину сваке владе. Интерпелацијама може у сваком тренутку срушити било коју владу. Зато ће њени предлози бити уважени у свакој влади — чак и уколико не буде имала ниједног министра, што је извесно, јер се обавезао да неће ући ни у Јаншину владу.
Захваљујући добро промишљеном потезу, "релативна победница избора" - Голобова Свобода заједно са два коалицијска партнера (Левицом и СД) упркос чињеници да је освојила највише гласова, врло вероватно ће завршити у опозицији.
Стевановић, осим што је многима и на власти и у опозицији буквално гурнуо прст у око најавом званичне посете Русији (од тог шока се словеначка политика тек опоравља, па још нема коментара на ту тему, а и тромесечне залихе све скупљих енергената понестају), потврдио је и да не одустаје од референдума о изласку Словеније из НАТО-а.
Додуше, то ће нешто теже прогурати, јер ту иницијативу подржавају бројне ванпарламентарне странке, док су парламентарне партије све одреда загрижени натољупци.
Сви које ужасава и сам помен "четврте Јаншине владе" подсећају на Стевановићево "вероломство", јер је 2020. године, када је оформио странку усред протеста против драконских потеза тадашње Јаншине владе током пандемије ковида-19, код нотара оверио изјаву да никада неће "политички сарађивати" са странком СДС и њеним председником Јанезом Јаншом. А пошто му је сада и СДС дала подршку за председника парламента (Свобода је гласала против, Левица и социјал демократи су током гласања напустили салу и одбили да преузму гласачке листиће), критичари у томе виде "сарадњу" — а тиме и "издају бирача".
"Поменута изјава је изгубила смисао оног тренутка када смо изабрани у парламент, јер су нас бирачи већ првог дана прогласили сарадницима Јанше, као што су нас прогласили и сарадницима Левице, Логарових Демократа, НСи и Социјал демократа. У парламенту седи седам странака — ми смо посланичке колеге, што значи да смо сарадници. Али јасно је са ким идемо, а са киме не идемо у владу", одговара Стевановић.
Тврди да ће његова странка у парламенту подржати владу која буде "у складу са програмом Реснице", где је на првом месту борба против корупције уз ниже порезе, али и тражење пута за превазилажење конфронтације са Русијом и Кином.