Министар просвете Дејан Вук Станковић каже да је стратешки циљ министарства да се појача рад на наставничким факултетима из области физике, математике, биологије, хемије и географије, јер у тим научним областима недостају наставници.
Иначе, прошле године у првом уписном року за наставника физике пријавио се само један кандидат на Физичком факултету у Београду, док су се за наставника хемије на ПМФ-у у Новом Саду пријавила два кандидата. Слична је ситуација била и на осталим факултетима, мало је интересовање за наставничке смерове.
"Радићемо и на томе да систем високог образовања интензивира међународну сарадњу, да правимо заједничке програме са реномираним светским универзитетима, као и да унапредимо програме размене професора и студената", навео је министар Станковић.
Према његовим речима, Министарство просвете подржава и приватне иницијативе, односно начело конкуренције у високом образовању, јер сматра да се кроз тржишне облике односа на овом нивоу може добити нови квалитет.
У протеклих годину дана уложена су значајна материјална средства, а школска година одвија се регуларно.
Дејан Вук Станковић каже да је најважније што су, упркос дубокој кризи, успели да обезбеде функционалну нормалност на свим нивоима образовног система.
"Данас раде и обданишта и основне и средње школе, као и факултети. То можда звучи тривијално, али прошле године то уопште није било једноставно извести – образовање је било политизовано", указује Станковић.
У стручне школе уведена су 34 нова образовна профила, а наредне године биће уведена још четири. Важна је и дигитална трансформација образовања.
"Нисмо друштво богато природним ресурсима – наш највећи капитал су људи, који гарантују благостање и на колективном и на индивидуалном нивоу, онда када су што боље образовани", сматра министар.
Више од милијарду динара биће уложено у реконструкцију образовних установа, а 600 милиона у дигитализацију. Следи реконструкција студентског дома у Нишу, као и унапређење Студентског центра у Београду.