У јеку притисака Брисела на Србију по питању Косова и Метохије, Београд је и даље остаје на европској траси. У прилог томе говори и данашња седница Скупштине Србије на којој је већина предложених закона са "европске агенде".
Како би се убрзао корак ка европском блоку, основан је и Оперативни тим чији је задатак да се убрза доношење закона писаним по европском пелцеру. И део њих се данас нашао пред посланицима.
На дневном реду је предлог Закона о заштити потрошача, измене Закона о трговини, предлог Закона о трговачким праксама, те акт о успостављању и функционисању система за управљање кохезионом политиком. Ту си и измене и допуне Закона о накнадама за коришћење јавних добара, Закона о истраживању несрећа у ваздушном, железничком и водном саобраћају... Сви ови акти су добили зелено светло из Брисела и везани су за кластер два , три и пет.
У Београду је јуче био министар спољних послова Берлгије Максим Прево који се састао да шефом српске дипломатије Марком Ђурићем и рекао "да врата ЕУ јесу и остају отворена" за Србију.
"Грађани се могу надати приступању. Европска перспектива Србије је кључан изазов и циљ за безбедност и стабилност региона и целог континента, али да будем искрен, даљи напредак на путу мора бити заснован на кредибилним и мерљивим реформама и то укључује посвећеност владавини права, независности судства и обезбеђивању медијских и академских слобода, као и транспарентне изборе и заштиту основних права", рекао је Прево.
Истакао је и да је упознат са тим да Србија има реформску агенду коју ће спровести у наредним данима што "може бити корак у добром правцу". Како је рекао, у изазовним геополитичким временима од изузетног значаја је да се земље кандидати за чланство у ЕУ ускладе са заједничком спољном и безбедносном политиком Уније.
"Нормализација односа са суседима остаје централно питање и тема. Тренутни застој у дијалогу Београда и Приштине је и даље велико оптерећење на ЕУ путу Србије и када је реч о стабилности Западног Балкана. Белгија истиче потребу за одговорним ангажовањем свих страна у овом дијалогу, поштовањем споразума и деескалацијом тензија нарочито са Загребом", рекао је Прево.
Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је јуче, после разговора са гостом из Белгије, а и данас на заједничкој конференцији са чешким колегом Петром Мацинком, да ће Србија до краја године испунити све административно-техничке процесе потребне за чланство у Европској унији, али да одлука о даљем проширењу не зависи од Србије већ од сваке државе чланице и ЕУ у целини.
Ђурић је рекао да Србија ових дана усваја пакет од десет реформских закона у оквиру европске агенде и додао да се неки од тих закона тичу техничких, а неки политичких питања.
"Србија ће дефинитивно до краја 2026. године испунити све административно-техничке процесе потребне за чланство у ЕУ. Одлука о даљем проширењу не зависи од нас. То је стратешка одлука о будућности Европе коју морају да донесу државе чланице појединачно и коју мора да донесе Европска унија у целини'', рекао је Ђурић.
Он је навео да Србија има огроман потенцијал да да један активан допринос безбедности и стабилности и економском развоју Европе.
"Ми не идемо у Брисел са испруженом руком да бисмо просили, да бисмо тражили било шта. Ми идемо као равноправна, поносна земља која је спремна и способна да ради за себе, али и да допринесе широј заједници. И тако равноправно желимо да учествујемо у целом том процесу, а за то нам требају слично размишљајући партнери попут Чешке, који цене свој суверенитет, који цене своју државност и традицију и који су спремни да на конструктиван начин размишљају о будућности", истакао је Ђурић.
На дневном реду, поред европских закона, су и кадровска решења, као и Предлог закона о потврђивању Споразума између Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије и Министарства просвете Кине о међусобном признавању потврда, диплома и степена стеченог високог образовања. На списку је и Предлог закона о потврђивању Споразума између Србије и Русије о сарадњи у области кинематографске копродукције, као и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Републике Азербејџана о развоју, пројектовању, изградњи и управљању електране са гасно-парним циклусом у Србији...
Иначе, наша земља је последњи пут отворила кластер у преговорима са ЕУ у децембру 2021. године. У питању је кластер четири који се односи на зелену агенду и одрживу повезаност. Док је отварање кластера скоро пет година у магли, јасно се види да чланство зависи од, како званично кажу "нормализације односа са Приштином" у Поглављу 35, што се у Бриселу заправо чита као "признање лажне државе".