Србија и Балкан
Арбутина: Не може оповргнути чињеница да је над Србима извршен геноцид у НДХ
Директор музеја жртава геноцида истакао је да су сви докази о злочину у Јасеновцу потресни и када је реч о судбини људи, њиховом страдању, начинима на који су страдали, али и злочинцима
Не могу се оповргнути бројни докази да је над Србима почињен геноцид у НДХ поручио је директор београдског Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина и указао да је веома значајно што Република Српска и Србија заједнички обележавају Дан сећања на жртве у Јасеновцу.
Арбутина је истакао да је обавеза Србије и Републике Српске да негују културу сећања, те изразио наду да ће бити настављена пракса заједничког обележавања Дана сећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.
"Значај заједничког обележавања је велики, зато што је страдање у НДХ заједничко страдање српског народа. То је страдање српског народа где год да се налазио - да ли на простору данашње БиХ, Хрватске или Србије. То је оно што нас везује и што је потребно обележавати заједнички", истакао је Арбутина за Срну.
Арбутина је рекао да се не може оповргнути чињеница да је над Србима извршен геноцид у НДХ јер то потврђују бројни материјални докази, као и документација која се чува и у Хрватском државном архиву, али и у Војном архиву у Београду и многим другим архивима, музејима и библиотекама.
"И сви материјални докази говоре о природи тог злочина која је геноцидна. И нема говора да се може на било какав научни начин оповргнути да је над Србима спроведен геноцид у НДХ", навео је Арбутина.
Он је напоменуо да бројни стручњаци истражују злочине које је починила НДХ, те да Музеј жртава геноцида стално добија нове резултате, фото-документа, видео-записе на основу чега може веома објективно и историографском методом да се утврди шта се дешавало на територији НДХ.
Арбутина је додао да се на тај начин могу оспорити тврдње свих ревизиониста који покушавају да умање тај злочин.
"Примера је заиста много, од пописа жртава рата до документације, документарно-играних филмова које снимамо. Ту су и спискови Диане Будисављевић о деци коју је она спасила, па се онда само поставља питање - зашто је толики број деце био заточен у систему концентрационих логора смрти у Јасеновцу?", указао је Арбутина.
Он је истакао да су сви докази о злочину у Јасеновцу потресни и када је реч о судбини људи, њиховом страдању, начинима на који су страдали, али и злочинцима.
"Не може се ниједан случај посебно издвојити. Када говоримо о Јасеновцу, обично истакнем пример мајке Ане Виле, која је са своје петоро деце заклана на скели на Сави", навео је он, те додао да је таквих примера безброј.
Арбутина је подсетио и на страдање учитељице Стане Арнаут у Пребиловцима, коју су усташе убиле на стравичан начин, као и на судбину Милице Тепић (Кнежопољке која је симбол страдања мајке с децом) које су међу бројним другим судбинама жена, деце, људи и бораца за слободу.
"Сваки пример је непобитан доказ страдања српског народа, али и борбе српског народа за слободу", истакао је Арбутина.
Говорећи о активностима Музеја жртава геноцида и ван граница Србије и ширењу истине и страдању Срба у Јасеновцу, Арбутина је рекао да овај музеј има добру међународну сарадњу, али да најбољу сарадњу има са установама културе и науке из Републике Српске.
"Може се рећи да смо једном месечно у Републици Српској, да ли је то Бањалука, Приједор, Доња Градина, Градишка, Требиње. Покушавамо да заједничким снагама очувамо сећање на наше претке. А што се тиче међународне сарадње и она је богата", навео је он.
Изложба у Музеју победе у Москви
Арбутина је најавио да ће 21. маја у Музеју победе у Москви бити отворена велика изложба београдског Музеја жртава геноцида о совјетском ратном фотографу Жоржу Скригину, који је током Другог светског рата боравио на простору тадашње Југославије и забележио бројне фотографије страдања српског народа.
Једна од Скригинових фотографија је и она снимљена у Скендер Вакуфу у јануару 1944. године на којој мајка Милица Тепић, позната и као Мајка Кнежопољка, носи сина Бранка на леђима и за руку води кћерку Драгицу, а која представља симбол страдања у Другом светском рату народа Козаре и Поткозарја.
"Кроз ту повезницу да је он Скригин био Рус који је дошао из Совјетског Савеза, ми смо успоставили сарадњу са Музејом победе у Москви", рекао је Арбутина Срни, те додао да Музеј учествује и у бројним другим програмским активностима и у Француској, Грчкој и Швајцарској.
Live
