У основном суду привремених институција у Приштини данас су адвокати одбране изнели завршне речи у предмету против Душана Максимовића, Владимира Толића и Благоја Спасојевића, који су ухапшени након догађаја у Бањској у септембру 2023, а које тужилаштво терети за наводни напад на уставни поредак тзв. Косова и наводни тероризам.
Адвокат Благоја Спасојевића, Љубомир Пантовић навео је да је оптужница јако лоша, да је чињенични опис апсолутно непрецизан, изнет у множини и да годину и по дана после подизања оптужнице, не може да се утврди шта је ко од окривљених урадио.
"Данас смо изнели и примере из судске праксе 'косовске', где 'Врховни суд Косова' и 'Апелациони суд' изричито траже да радња сваког окривљеног мора бити конкретно описана у чињеничном опису и да уопштени опис у оптужници није прихватљив и не доказује кривичну одговорност. Ја нисам негирао конкретно да је мој брањеник био учесник догађаја у Бањској. Није ни било сврхе да то радим, јер је био учесник и у том правцу има доказа, али ми кажемо - не знамо да ли је он предузео неку радњу, а ако јесте, о каквим се радњама ради", казао је Пантовић.
Указао је и да у овом предмету постоји велики медијски притисак.
"И притисак шире јавности, где се од почетка поступка, без да је изведен иједан доказ, громогласно су многи тражили доживотну казну затвора за окривљене, а знамо добро да је сваки окривљени невин док суд правноснажно не докаже његову кривицу и не пресуди", истакао је Пантовић.
Подсетио је да је један од пуномоћника оштећених прошле недеље у завршној речи пет пута позвао суд да окривљене казни најтежом казном.
"Тако да је ово суђење протекло у таквој атмосфери. Охрабрен сам чињеницом да је процесно поступак вођен врло, врло коректно, што сам данас и рекао", казао је Пантовић.
Бранилац Владимира Толића, Милош Делевић истакао је да је Бањска само кулминација безбедносне и политичке кризе на северу Косова и Метохије, додајући да његов брањеник није крив за дела која му се стављају на терет.
"Почело је са регистарским таблицама, почело је са напуштањем институција, касније је био и сукоб испред општине Звечан, барикаде, спискови за хапшење и тако даље. Зато кажем да ово што су урадили Владимир Толић и Благоје Спасојевић има елементе кривичног дела оружана побуна из члана који је инкриминисан, члана 150 Кривичног законика, за учешће у оружаној побуни - запрећена казна минимум пет година, док је за организатора запрећена казна минимум десет година", навео је Делевић.
Изрицање пресуде у овом предмету заказано је за 24. април.
"Каква год да буде пресуда, биће првостепена пресуда. Имамо право жалбе Апелационом суду, имамо право да поднесемо у року захтев за заштиту законитости Врховном суду, имамо четврти степен - Уставну жалбу...", указао је Делевић.
Адвокат Душана Максимовића, Јована Филиповић изјавила је да је одбрана у завршној речи на сваку реч тужилаштва доставила свој доказ који негира тврдње, показавши да је ово једна велика конструкција догађаја онако како је то одговарало тзв. специјалном тужилаштву.
"Ниједан доказ не показује било какву умешаност Душана у догађај који се десио у Бањској 24. септембра 2023. године, а понајмање не активно учешће. Дакле, сви они докази и све оно што смо навели и што истичемо у току целокупног поступка воде једино ка ослобађајућој пресуди. Али видећемо да ли ће ово судско веће имати и снаге, и воље, и смелости пре свега, да у једном оваквом поступку донесе пресуду која ће бити ослобађајућа", рекла је Филиповић.
Она је додала да њен брањеник није био учесник групе, нити је имао било какво присуство нитрата, нитрита нити барутних честица, што је и доказано.
"На свим овим стотинама хиљада доказа који су пронађени у односу на овај догађај није постојао ниједан једини ДНК који би се поклопио са његовим. Дакле, сви они докази тужилаштва које помиње специјални тужилац управо говоре супротно", навела је Филиповић.
Она је нагласила да је разочаравајуће управо то да су још један телефон завели под истим именом као и Максимовићев и то са апсолутно истим ознакама.
"Све је то највероватније стављено у један фолдер и тако су настале те неке, пар неких фотографија за које се Душан изјаснио да му нису познате и да сигурно нису биле у његовом телефону. Дакле, једино што смо могли видети јесте да је овај предмет била само једна воља тужиоца да га конструише као да Душан има било какве везе. Најпре су га повезивали са Толићем, па су установили да на тим фотографијама није Толић", казала је Филиповић.
Оптужени Благоје Спасојевић изјавио је да за себе не може да каже да је терориста, јер никога није убио нити повредио, додајући да ниједан метак није испалио у правцу тзв. косовске полиције.
"Из моје пушке су испаљена два метка и то на рефлектор који је осветљавао подручје око манастира где сам био. У свом животу, до ове ситуације никад се нисам бавио протизаконитим радњама. Радио сам више послова, али никада нешто што је против закона. Након хапшења, ја сам размишљао о том дану и схватио да се дела дана не сећам, заспао сам и тако сам ухапшен", рекао је Спасојевић.
Владимир Толић је потврдио да је критичног дана био у Бањској, што, како је рекао, никада није негирао, али је одбацио све оно што му се оптужницом ставља на терет.
"Нисам знао шта ће се десити тог дана, кренуо сам на слепо. Нико није рекао где идемо, и сам сам се зачудио када сам се нашао у Бањској. Нисам могао да претпоставим да ће доћи до трагедије нити сам желео да у томе учествујем, а камоли да изазовем било какво насиље", рекао је Толић на данашњем рочишту.
Толић и Спасојевић су данас пред судом потврдили да трећи ухапшени, Душан Максимовић тог дана није био у Бањској.
У Бањској код Звечана, на северу КиМ, у ноћи између 23. и 24. септембра 2023. године дошло је до сукоба групе локалних Срба и тзв. косовске полиције, у којем су убијена тројица Срба и један припадник тзв. косовске полиције, Албанац.
Приштинске власти су након дешавања у Бањској ухапсиле Душана Максимовића, Благоја Спасојевића и Владимира Толића и они су од тада у притвору.
Тзв. специјално тужилаштво у Приштини је у септембру 2024. године подигло оптужницу против 45 особа због сумње да су учествовале у дешавањима у Бањској и захтевало да се преосталим оптуженима суди у одсуству, али је тај предлог одбио тзв. основни суд.