Шпанске власти наложиле су уклањање усташких симбола са гробнице Вјекослава Макса Лубурића, злогласног заповедника логора Јасеновац, која се налази на градском гробљу у Каркахентеу код Валенсије. Одлуком је предвиђено и постављање информативних панела који ће објаснити геноцид у коме је учествовао ратни злочинац познат под надимком "Месар".
У складу са важећим законодавством, Влада Шпаније званично је уврстила надгробни споменик усташког официра у Каталог симбола и елемената супротних демократском сећању. Како преносе локални медији, та одлука односи се директно на споменик на општинском гробљу у Каркахентеу, где су сахрањени посмртни остаци једног од најозлоглашенијих сарадника нацистичког режима на Балкану.
Резолуција коју је донео шпански Државни секретаријат за демократско памћење недвосмислено налаже да се фашистички грб и сваки почасни натпис који доприноси величању личности повезаних са тим покретом одмах уклоне. У обавезујућем извештају наводи се да присуство таквог споменика у јавном простору представља "уздизање фашизма", што је, како се истиче, неспојиво са демократским вредностима и обавезом да се жртвама обезбеди репарација.
Вјекослав Лубурић, познат по језивом надимку "Месар", био је један од кључних људи усташког марионетског режима Независне Државе Хрватске. Налазио се на челу система концентрационих логора НДХ, а посебно је везан за логор Јасеновац.
На том подручју у масовном насиљу страдале су стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и комунистички дисиденти.
РТС преноси писање портала "Нотисијас Сијудаданас" где се наводи да је Лубурићев споменик у Каркахентеу, подигнут 1976. године на упадљивом месту унутар гробља, деценијама представљао симбол некажњивости, чувајући обележја која величају и починиоца и колаборационистички режим коме је служио.
Лубурићев боравак у Шпанији, како се истиче, одражава политику азила коју је диктатура Франсиска Франка пружала европским фашистима после пораза сила Осовине. По окончању Другог светског рата, он се настанио у месту код Валенсије под лажним именом, где је, под заштитом структура Франковог режима, успео да се уклопи и води наизглед нормалан живот.
Према наводима из текста, Лубурић је 1969. године у свом дому у Каркахентеу наводно убио агента УДБЕ. Ипак, његова сахрана и каснија изградња маузолеја 1976. године учврстили су наратив о части, који актуелни Закон о демократском сећању сада настоји да исправи.
Интервенција шпанских власти не зауставља се само на уклањању фашистичких симбола - резолуција предвиђа и "реинтерпретацију" простора, што, између осталог, подразумева јасан опис Лубурићевих злочина.
Панели који буду постављени мораће да понуде "ригорозан и истинит" историјски контекст, укључујући изричите референце на Лубурићеве злочине, геноцид у Јасеновцу и његово скривање у Шпанији.
Централна власт је ту наредбу већ проследила надлежним регионалним и локалним институцијама на спровођење, а локални медији упозоравају да непоступање по налогу повлачи санкције.