Хрватски европосланик Томислав Сокол, којем су свакодневно уста пуна велике бриге за Црну Гору и њен положај спрам пре свега Србије, па и Српске православне цркве, огласио се данас другим поводом – због Дана сећања на жртве у логорима Јасеновац, Маутхаузен и Дахау.
Овог хрватског политичара језиви злочини над Србима Јеврејима и Ромима не занимају, већ се, како каже жив насекирао због "историјске кривотворине просрпских и проруских актера у црногорској влади везане за наслеђе Другог светског рата у Хрватској".
Није овај европосланик говорећи у Парламентарном одбору за стабилизацију и придруживање ЕУ и Црне Горе појаснио које су то хрватске тековине из Другог светског рата – да ли одушевљено дочекивање Хитлерове војске, или језиво убијање Срба, посебно логори које су Хрвати направили за децу, над чиме су се згрозили и немачки нацисти.
"Република Хрватска достојанствено и у складу с високим демократским стандардима обележава страдања из Другог светског рата те чува сећање на жртве тоталитарних режима, док београдски тутори дела актуелне црногорске владе негирају чак и логоре за хрватске бранитеље и цивиле на тлу Србије из времена Домовинског рата", истакао је он.
Тако је Сокол покушао да изједначи Јасеновац са затвором за хрватске заточенике Морињ у којем иначе нико није страдао.
Каже даље овај посланик Европског парламента да Београд у Подгорицу "извози историјски неутемељену митоманију која за циљ има контаминацију односа Хрватске и Црне Горе", а заправо по среди стоји оно што у свакој историјској читанци пише – у Независној држави Хрватској систематски су извршени злочини над Србима, Јеврејима и Ромима.
Међутим саветује даље Сокол да ће свако спомињање историјских чињеница "зауставити европски пут Црне Горе, трајно или до тренутка када њен улазак у ЕУ буде одговарао српском ауторитарном режиму".
Има и савет за Црну Гору, ако жели да остане самостална држава која управља властитом судбином, не сме да буде "продужена рука Београда", већ да гради добросуседске односе "који су једина гаранција њеног напретка према чланству у ЕУ".
Другим речима, Сокол поручује Подгорици да закопа историјске књиге и не спомиње више језиве злочине НДХ ако жели у европску заједницу под управом Брисела.
"Црна Гора може постати чланица Европске уније само преко Хрватске, а Београд јој може понудити само блато 'српског света'. Изабере ли Подгорица ово друго, у будућности ће се обележавати и Дан сећања на некада независну Црну Гору", запретио је Сокол.
Подсетимо, Скупштина Црне Горе усвојила је 28. јуна 2024. године Резолуцију о геноциду у логорима Јасеновац, Маутхаузен и Дахау, свесно додајући у документ два логора која нису била на тлу данашње Хрватске како резолуција не би била протумачена као антихрватска.
Међутим, и поред тога, Загреб је већ тада одлучио да непожељним прогласи председника Скупштине Црне Горе Андрију Мандића, посланика и лидера Демократске народне партије Милана Кнежевића и потпредседника Владе Црне Горе и лидера Демократа Алексу Бечића. Њима је до данас и даље забрањен улазак у Хрватску.