Епископ пакрачко-славонски Јован, који је и председник Управног одбора Музеја жртава геноцида, изјавио је, поводом годишњице пробоја логораша из усташког логора Јасеновац, да је Јасеновац симбол свеукупног страдања Срба у Другом светском рату и навео да је тај логор био једини где жртве прогона на првом месту нису били Јевреји већ Срби.
"Јасеновац је наш симбол страдања у Другом светском рату. Kад кажемо Јасеновац мислимо на свеукупност страдања, на Kраљево, Kрагујевац, Јадовно и све друго и зато не бисмо смели да дозволимо да се све то сведе на један дан. Важно је шта радимо пре и после 22. априла", рекао је епископ Јован у интервјуу за нову емисију "Латиница са Јеленом Милић", на K1 телевизији.
Епископ Јован, један од водећих стручњака за Холокауст на простору некадашње Југославије и дугогодишњи сарадник меморијалног центра Јад Вашем, подсетио је да је 22. април, дан када је 1945. године група од 1.073 преживела логораша кренула у пробој логора Јасеновац, законом из 2012. године у Србији установљен као Дан сећања на жртве геноцида, жртве Холокауста, ромске жртве и жртве антифашизма.
Према његовим речима, тај закон је био "разрада" Закона о оснивању Музеја жртава геноцида из 1992. године, који је, како је истакао, први европски закон којим је установљено сећање на жртве Другог светског рата.
"Тек после 2000. то почиње и у Европи, тако да је Србија у том погледу била испред свих, иако, када је у питању сећање на Јасеновац и страдања у Другом светском рату, многе ствари, нажалост, нису урађене", рекао је епископ Јован.
Подсетио је на речи директора "Симон Визентал центра" у Јерусалиму Ефраима Зурофа да су усташки логор Јасеновац и НДХ "јединствени случај" у Другом светском рату јер жртве по важности за прогонитеље на првом месту нису били Јевреји него Срби.
"За НДХ је било много важније да истреби Србе, иако је на Ванзејској конференцији 20. јануара 1942. године речено да ће НДХ брзо да се 'реши' Јевреја на њеном подручју. После непуних годину дана испоставило се да 'ритам' истребљења није био задовољавајући за Трећи рајх, због чега је (Хајнрих) Химлер лично дошао да уреди то питање, а након тога НДХ је морала да преда Немачкој Јевреје са свог подручја", додао је епископ Јован.
Навео је да је НДХ била корумпирана држава у којој су, како каже, Јевреји, ако су имали везе или новац, могли барем привремено да купе своју слободу или живот.
"НДХ је по цени од 40 рајхс марака морала да испоручи Јевреје у нацистичке логоре смрти којима је командовао Словенац Одило Глобочник, под чијом командом је убијено два милиона људи, због чега је вероватно највећи крвник у историји човечанства", рекао је епископ Јован.
Нагласио је да сећање на Јасеновац не треба да се сведе само на један дан и подсетио да је у недељу у Доњој Градини одржан велики свенационални скуп којим је обележен пробој јасеновачких логораша, а да се сваке године у манастиру Јасеновац 22. априла служи и обавезни црквени помен жртвама.
Говорећи о култури сећања, приметио је да у српској академској заједници до данас није објављен ниједан докторат о Јасеновцу и додао да би то требало да буде задатак САНУ, историјских института и катедри на којима се изучава историја Југославије.
Додао је да се, с друге стране, у свету изучавају страдања током Другог светског рата у Југославији и да је недавно на универзитету у Милану одбрањен један докторат о Јасеновцу.
"Несумњиво је да ствари иду напред. Тиме се баве млади људи који нису оптерећени прошлошћу и мислим да полако идемо напред, али не смемо престати да констатујемо ту чињеницу да не постоји монографија о Јасеновцу коју је написао српски историчар, односно неко ко припада академском мејнстриму", рекао је епископ Јован.
Приметио је да се, с друге стране, темом Јасеновца врло озбиљно бави низ младих истраживача као што су дански историчар Емил Kјерте и хрватски историчари Горан Хутинец и Ловро Kраљ.
"У академском смислу Јасеновац више није табу тема, нити постоји табу приступ. Има књига и радова који су 'на ивици' попут књиге Александера Kорба, који је тврдио да геноцид над Србима у Хрватској није био планиран. Kасније је променио став, али управо због недостатка озбиљних радова до пре десетак година настајали су и такви радови", казао је епископ Јован.
Говорећи о манастирском комплексу у Јасеновцу, навео је да је обновљена стара српска школа и претворена у библиотеку посвећену теми Другог светског рата у Југославији. Подсетио је да су у том комплексу пронађени и остаци болнице у којој су се лечили јасеновачке усташе и изабрани затвореници.
"То је био огроман комплекс који је имао између 300 и 400 кревета. То је сад у нашим рукама и ту је постављена изложба где може да се види шта се дешавало у том делу Јасеновца. Иначе, на простору где се налази споменик 'Kамени цвет' Богдана Богдановића био је тзв. логор три, али читав комплекс концентрационих логора се простирао у пречнику од 20 километара", навео је епископ.
Kоментаришући то што председнику Србије Александру Вучићу није омогућено да посети Јасеновац, рекао је да је Јасеновац био предмет политизације и злоупотребе још из времена СФРЈ.
"Јасеновац има тешку и мучну традицију политизације. И по томе се разликује од спомен подручја у Европи, нарочито нацистичких логора у Пољској, иако се у последње време и у Пољској јављају контроверзе око назива логора. Нажалост, Јасеновац има то тешко наслеђе од бивше СФРЈ до данас", рекао је епископ Јован.
Одговарајући на питање о утисцима о новом филму Лордана Зафрановића "Златни рез 42", који говори о логорима у НДХ, оценио је да је филм "тестаментарно остварење" и да има велику уметничку вредност.
"Надам да ћемо видети још неко Зафрановићево дело, али тешко да ће било шта превазићи ово што је сада урадио. То је велики, европски и уметнички филм. Наравно да ће бити замерки и са лева и са десна, али ужас Јасеновца и наду до сада нико није приказао као Зафрановић", рекао је епископ Јован.