Рушење десетина гаража Срба у Северној Митровици, јуче у зору, уз одлуку власти у Приштини и асистенцију тзв. косовске полиције, додатно је узнемирило и унело страх у српску заједницу на северу Косова и Метохије.
Званични Београд, у виду саопштења Канцеларије за КиМ оценио је да се "самовољом Приштине директно угрожавају имовинска и егзистенцијална права српског народа", актери политичког живота на северу КиМ оцењују да је јасан циљ овог потеза Куртијеве владе да се "живот Срба толико отежа да они, на концу, до последњег оду са Космета".
Оцењује се да је намера Куртија да оваквим потезима, акцијама на северу КиМ којима се заобилази администрација општина у којима су Срби већина, поништи и обезвреди њихово постојање и на тај начин обесмисли Бриселским споразумом од пре 13 година предвиђено постојање Заједнице српских општина.
И док приштинске власти објашњавају да су гараже Срба у близини затвора у Северној Митровици изграђене на земљишту које по књигама припада компанији "Трепча југ", јуче су се у неким медијима појавила незванична и тешко проверива сазнања да је 40 посто земљишта у Северној Митровици и 80 посто земљишта у Звечану у власништву те компаније.
"Данас гараже, сутра куће и станови", стоји у једном од коментара.
Из општине Северна Митровица објашњавају да спорне парцеле нису власништво фирме "Трепча југ", него се ради о "друштвеном земљишту" те да "постојеће стање последица наслеђа из периода бивше Југославије".
"То смо историјски наследили од старе Југославије и то није преведено, него је остало као да се води на Трепчу. Наравно, 80 одсто територије и на југу и на северу се води на Трепчу, с обзиром на то да је Трепча шездесетих, седамдесетих, осамдесетих година била најјаче предузеће и они су за своје раднике зидали станове, будући да је 90 одсто грађана Митровице радило у Трепчи и то је остало тако", наводе из ове општине.
Одборник у СО Северна Митровица Марко Јакшић јуче је у изјави коју преноси портал "Коссев", оцењујући да је "очекивати од мучитеља самилост нека врста мазохизма", подсетио да ово што се дешава "није новина" и да је то "политика Куртија и Самоопредељења давно предвиђена у програмским актима "Алтернатива" и "Алтернатива за Север", из 2012. године, када је Курти био у опозицији, актима "која су због своје ригидне садржине уклонили са интернета".
Програмске акте, односно платформу Самоопредељења о којој говори овај одборник није данас могуће пронаћи на интернету у интегралном облику на једном месту, међутим, остали су фрагменти, сажеци и политичке интерпретације платформе за "решење питања Севера" коју је Курти тада предложио скупштини у Приштини.
Платформа је по доступним изворима настала пре 14 године у сврху противљења тадашњим преговорима Београда и Приштине, имала је 13 тачака, а коначни циљ био је "интеграција севера КиМ у институционални систем Приштине".
Кључне тачке програма биле су стављање севера Космета под безбедносну контролу уз појачано присуство косовске полиције у том региону, уз трансформацију тзв. косовских безбедносних снага у војску и појачану сарадњу са НАТО, до изградње "базе специјалних јединица у Северној Митровици", највероватније одмах уз Ибар у зони Бошњачке махале.
"Требало би да буде појачано присуство полиције на северу због тамошњег ванредног стања. База специјалне јединице косовске полиције требало би да буде смештена у Бошњачкој махали, у бившој бази Kфора, односно бившем војном ремонту. Друге две базе специјалних јединица заједно са војним снагама требало би да буду у близини граничних тачака", незванично наводе неки од извора једну од тачака Куртијеве Алтернативе за север КиМ.
Овде ваља имати у виду да је парцела бившег војног ремонта одлуком албанских одборника и градоначелника Ердена Атића пре две и по године већ додељена на коришћење тзв. косовском МУП-у.
Уз захтев да се у четири општине на северу КиМ уведе ванредно стање, Курти је 2012. у неким од тачака платформе предвидео "уклањање институција Србије на северу" и њихову "интеграцију у косовски правни систем". Административна и институционална интеграција, по овом плану, предвидела је "јединствени полицијски и судски систем", те "контролу прелаза и царина".
План је даље предвиђао и "јачање присуства Албанаца на северу", "одбацивање модела поделе или аутономије" као и "инсистирање на унитарном моделу државе". У одељку фискална и институционална интеграција Куртијев план предвиђао је и "укидање финансирања из Србије и укључивање у косовски буџет".
У једној од тачака платформе Курти се изјаснио и "против било каквог посебног статуса" севера КиМ, уз инсистирање на унитарности.
Укратко, Куртијева платформа из 2012. године, односно оперативно политички план за решавање севера без икаквог компромиса, у првој фази предвиђао је употребу силе, у другој укидање паралелних институција, у трећој интеграцију а четврта фаза је "консолидација" где су важне тачке већ поменуто јачање присуства Албанаца на северу као и успостављање политичке контроле.
Што се тиче увођења полиције и специјалаца на север, на тим тачкама платформе урађено је, вероватно и више него што је Курти планирао. Север Космета 14 године касније под окупацијом је специјалаца, подигнуте су базе на Јарињу, Брњаку, у близини Брњака, пре пар година почео је процес отимања земље од Срба староседелаца за изградњу базе код Лешка. Тзв. КБС још нису званично преименоване у војску тзв. Косова, али се у међувремену доста одмакло на наоружавању ове формације која по међународном праву не би смела ни да постоји.
На "јачању присуства Албанаца" на северу КиМ, протеклих неколико година, нарочито у време док су у четири општине са српском већином на власти били Албанци, већ је урађено много тога. Од програма за обнову и изградњу кућа Албанаца до десетина одлука СО, нарочито Северне Митровице, којима су парцеле Албанаца из пољопривредног пребачене у грађевинско земљиште, чиме је отворен простор да на тим парцелама Албанци граде куће.
Подсећања ради, приликом припрема за обнављање куће једног Албанца у Северној Митровици, приступни пут пробијен је право кроз старо православно гробље, кости покојника су оскрнављене, неке су завршиле на сметлишту у другом делу града, али, то није зауставило радове на том пројекту.
Остаје да се види и шта је Курти тачно предвидео под завршном тачком ове платформе под насловом "консолидација" као и какве везе са овом тачком имају отимање српских гаража, као и намера да се у насељу Брђани, изнад центра Северне Митровице у кући једног Албанца подигне "музеј геноцида Срба над Албанцима".