Само у Хрватској се нова нуклеарна доктрина Француске користи као средство притиска на Србију, због страха од кинеских ракета за које Хрвати немају пандан, сматра уредник РТ Балкан Андреј Млакар.
Млакар је анализирао нову француску нуклеарну доктрину коју је недавно представио председник Емануел Макрон.
У питању је план који предвиђа да 40 борбених авиона "рафал" са нуклеарним ракетама АСМП буде распоређено у одређеним европским државама, међу којима је и Хрватска.
"Стратегија предњег одвраћања је заправо прекопирана верзија шведске ратне доктрине, по којој је предвиђено да ваздухопловне снаге не буду базиране на једном месту, него да буду распршене на више различитих аеродрома. Притом, да се не зна на којим су аеродромима да, у случају неког потенцијалног напада, не буду уништени сви авиони", почео је Млакар.
Такође, како каже, циљ стратегије је да ти авиони буду корисни за напад и употребу, у случају неке акције.
Када је у питању случај Француске, Млакар истиче да се прва идеја код Макрона појавила још пре више од годину и по дана, и да је он сада одлучио да је конкретизује. Посебно је истакао да су два аеродрома близу Белорусије и два на самом Балтику.
"Са њих би могли да делују превентивно и, у случају потребе, да искористе нуклеарно наоружање, односно борбене авионе 'рафал' који носе нуклеарне ракете", додао је.
Верује да се ради о Макроновом одговору на оно што је Русија инсталирала у Белорусији, а то је тактичко нуклеарно наоружање. Велики разлог за овакво планирање је и постојање ракете "орешник", којом је Руска Федерација потпуно променила стање на терену.
Магистар међународних односа Бошко Јовановић истиче да се Макронова нова доктрина треба разумети из угла односа са Русијом, односно наводне жеље да се помаже Кијеву. Та жеља је наводна због чињенице да није испунио ништа од својих обећања – слања трупа у Украјину, прихватање више од 100.000 рањених итд...
"Та његова доктрина нема никаквог смисла јер самој Француској не прете друге нуклеарне силе. Све је то због домаћег пи-ара", истакао је Јовановић.
"Суштина нуклеарног наоружања је покушај да се Кијеву, на јефтин начин, омогући приступ наоружању јер сматрају да би требало да га употреби у сукобу са Русијом", надовезао се Млакар.
Макрон у својим плановима да постане лидер Европе спомиње и Балкан. Млакар истиче да о Балкану говори од 2024. године и да би главну улогу на тим просторима требало да одигра Хрватска.
"Медији су наводили да је Хрватска кључни фактор кроз тзв. оперативну дубину са приступом мору. Говорили су да је Хрватска на идеалном положају – близу је истока, а довољно удаљена од линије фронта", анализирао је он и наставио:
"Хрвати се надају, пошто тврде да њихови авиони 'рафал' могу да носе нуклеарно наоружање – када се појавила прича о ракетама ЦМ400 које су хрватски ботови назвали 'загрепчанкама' – да ракета АСМП буде противтежа ракети ЦМ400 коју носе српски мигови 29", поновио је Млакар.
Као аеродроми који се спомињу у причи за стационирање ових летелица су Земуник, Загреб, Пула, али и Дивуље, поред Сплита.
Јовановић је нагласио да је у питању више жеља хрватских таблоида и медија јер је то веома згодна ствар да се скрене пажња са дубоке корупције и могуће економске кризе која може да настане уколико туристичка сезона не буде на жељеном нивоу.
"Хрватска на Медитерану уопште није меродавна јер за Француску је много битнија Грчка. Грчка практично покрива цео источни Медитеран. Простор од Атине до Кипра много је важнији Француској него Јадранско море", подвукао је Јовановић.
Обојица су сагласни да Париз не види Београд као претњу и да у Хрватској постоји паника откад је наша земља купила авионе "рафал".
Да ли је онда улога Хрватске у Макроновој нуклеарној доктрини да врши додатни притисак на Србију?
"Само Хрватска то види као притисак на Србију, односно хрватски медији. Хрватској је у фокусу Србија и то не крију, сам председник Милановић је рекао да они немају ниједног непријатеља, сем Србије. То би њима одговарало у решавању тих стратешких проблема", закључио је Андреј Млакар.