После осам година паузе, 2026. година означава повратак заједничким војним вежбама са НАТО-ом на полигону Боровац. Званични Београд истиче да је реч о подизању оперативне способности и обуци за мировне мисије уз строго поштовање војне неутралности.
Питање које се намеће је шта је са мораторијумом на одржавање заједничких вежби са страним партнерима који је уведен у фебруару 2022. године на сарадњу и са НАТО и Русијом.
Директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач за Јутро на РТ истиче да мораторијум није званично укинут, али да се у пракси не поштује.
"Ми имамо двојност у политици. Једно говоримо за народ, друго радимо у пракси. Мораторијум јесте брана за вежбе са другим земљама света, тако се то појавило и у односима према Руској Федерацији. С друге стране, после извесног времена смо наставили вежбе и са припадницима НАТО-а и са појединим земљама НАТО пакта и то није добро, као ни ове поруке које нам долазе из седишта НАТО-а да ми треба да се спремамо за неко ново време. Поруке су и да раскинемо неке традиционалне везе и да не угрожавамо на тај начин безбедност на Балкану, али и да будемо спремни да постанемо чланица НАТО пакта. То говоре без обзира на то што знају да српски народ није за такву промену стратешке позиције у односу на војну неутралност", наводи Ковач.
Ове вежбе нису борбене мисије и то је донекле, објашњава Ковач, олакшавајућа околност. Како истиче, "то су вежбе за припрему наших снага за мировне мисије".
"Није нама потребно неко ново знање и вештине у том послу. Већ дуго учествујемо у тим операцијама. Ово више израз политичке намере НАТО-а да је присутан ту и да јавно иде информација да вежба за Војском Србије. Посебно истичу да се вежбе одвијају на позив српских власти, а не на њихову иницијативу. Проблем је што они регионално посматрају ове иницијативе пре свега, Албаније и Хрватске, као и лажне државе Косово, да су оне у функцији интероперабилности тих снага помоћи према косовским снагама, као и да ове две државе пружају велику помоћ Кфору, то јесте опасност", оцењује Ковач.
Коментаришући посету амбасадора САД при НАТО Метјуа Витакера свим државама које купују оружје од САД, Ковач истиче да не толико гласно, али да је сигурно да Америка врши преко политичких и војних представника, притисак на српске власти да се производе одређени системи и оружја у копродукцији са чланицама НАТО-а – у погледу стандардизације и унификације.
"Тиме нам поручују да не набављамо 'тамо из неких земаља'. То је вероватно порука за Кину пошто од Руске Федерације већ одавно не набављамо. То је као време у време после Информбироа, када су наше очи биле упрте у Запад, кад смо се одрекли Совјетског савеза. Таква матрица односа жели и сада да се наметне према Србији у тој војно-технолошкој сарадњи", истиче Ковач.
Коментаришући Витакерове изјаве да су се "Србија и САД заједно "раме уз раме" бориле у Првом у Другом светском рату", у којима није споменуто непожељно – НАТО агресија на СРЈ, Ковач указује да САД прескачу тај период и последице које су дошле са агресијом.
"А то је политичка афирмација лажне НАТО државе 'Косово', њихово стајање данас иза тог пројекта, као и наоружавање будуће војске, оружаних снага лажне НАТО државе. О томе се не говори, а говори се о пријатељству са државом којој сте одузели или окупирали 14 одсто идентитетске српске територије. Проблем је што у нашим узвратним порукама не подсете њих", подсећа Ковач.
Осврћући се на Витакерову констатацију о томе где Србија треба да буде за 25 година, као и да "Србија и САД деле исте вредности", наглашава да су то "класичне политичке флоскуле".
"Не делимо вредности у погледу тога да олако могу да се одузимају туђе територије, да се постане нагло пријатељ са неком земљом. Мислим да Србија и Америка никада неће бити пријатељи док се не реше питања КиМ на прихватљив начин у складу са интересима Србије", оцењује саговорник Јутра на РТ.
Коментаришући то што је 2019. одржана последња војна вежба са Русијом, Ковач наводи да "се ради о једној недоследности, да олако подлежемо притисцима великих и моћних са западне стране, а ове друге, попут Руске Федерације, држимо негде и одбијамо преко мораторијума".
"То се оправдава тиме да Србија због украјинске кризе не жели да делује као дестабилишући фактор, а с друге стране, све што се дешава са Западом, оправда се као мировна вежба. Ово није добро за нашу доследност и за политику војне неутралности. Већ то препознају и у региону, али и у Руској Федерацији, да војна неутралност није у пракси довољно оправдана. Ако желимо да будемо војно неутрални, онда морамо да имамо исти број вежби и са НАТО-ом и осталим земљама", закључује Ковач.