Дан уочи истека рока од 34 дана за избор председника тзв. Косова, у Приштини се решење ни не назире, а све су прилике да ће Аљбин Курти наставити да влада лажном државом у ванредним околностима и уз блокаду свих тзв. институција. Таква ситуација на КиМ је већ годину и по дана још од краја 2024.
Најновији Куртијев маневар од пре пар дана био је да од Демократске партије Косова и Демократског савеза Косова, две највеће опозиционе странке, уочи самог истека рока који је 25. марта оставио тзв. уставни суд, тражи имена три кандидата за председника, као "конкретну и уједињујућу" понуду за решавање тог питања.
ДПК, по броју посланика најјача опозициона странке одбила је ту понуду, а председник странке Бедри Хамза назвао је предлог "маневром" и поновио да је питање избора председника за ДПК "затворено".
Одговор ДСК био је другачији, Љумир Абдиџику, председник те странке, предложио је за кандидата Вјосу Осману и затражио гаранције Куртија да ће 66 посланика владајуће већине гласати за њу, али, Курти на тај предлог није одговорио.
Док се чека било каква реакција лидера Самоопредељења на предлог ДСК, из његове странке понављају да су "парламентарни избори, трећи за мање од годину и по дана готово извесни".
Нешто раније, у петак, Курти се обратио видео поруком на Фејсбуку и оптужио опозиционе партије за блокаду процеса, уз понављање става да се тиме не поштује воља изражена на изборима и упозорење на нову блокаду чак и после нових избора. Поновио је и да је опозиционим партијама нудио место председника парламента док би функција председника самопроглашене државе припала, наравно, Самоопредељењу.
Иначе, према одлуци уставног суда тзв. Косова, ако председник привремених институција не буде изабран до 28. априла, скупштина се аутоматски распушта, а ванредни избори морају бити одржани у року од 45 дана.
Функцију председника привремених приштинских институција у овом тренутку обавља председница скупштине и Куртијева заменица у странци, Аљбуљена Хаџију, пошто је мандат Вјоси Османи истекао 4. априла, а парламент није изабрао новог председника.
Раније, на седници скупштине 5. марта Самоопредељење је предложило два кандидата - Гљаука Коњуфцу и Фатмире Колчаку, али гласање није одржано јер у сали није било двотрећинске већине, односно 80 посланика колико је минимум да би се у изборни процес ушло.
Одлазећа председница, Вјоса Османи 6. марта је, уочи истека мандата, потписала декрет о распуштању скупштине, али га је Самоопредељење оспорило пред уставним судом, који је пресудио да декрет нема правно дејство и дао посланицима рок до 28. априла да изаберу председника.
За избор председника привремених институција потребно је у прва два круга гласања две трећине гласова од 120 посланика, а 61 глас у трећем кругу, али је за одржавање седнице неопходан кворум од најмање 80 посланика.
Процене политичких аналитичара су да Самоопредељење нема никаквих шанси да и на новим ванредним изборима досегне двотрећинску већину колико је потребно за избор новог председника. У међувремену Курти ће наставити да влада у ванредним околностима.