Душан Максимовић, Србин из Северне Митровице који је пре који дан у суду у Приштини у случају Бањска осуђен на 30 година затвора због "тероризма", а нити је био у Бањској спорног дана, односно јутра, нити је у истрази имао позитивну "парафинску рукавицу", нити је против њега било других доказа – у судницу је из затвора уведен у сцени која је личила на оне из америчких филмова.
Са лисицама на рукама, као да се ради о вишеструком убици, у пратњи тројице – четворице полицајаца, један од њих држао је директно за лисице вукући их на доле. Лисице су Максимовићу са руку скинуте само кратки тренутак читања пресуде а онда враћене.
Како је Максимовићу, као и другој двојици Срба осуђених на доживотне казне, Толићу и Спасојевићу, у затвору, шта су све преживели од хапшења до данас, знају само они.
И иначе, приче Срба из тзв. косовских затвора ретко или никада не угледају светло дана.
"Ако који детаљ и процури из затвора, прича о огуљотинама на рукама због везивања лисицама, о модрицама по телу, о ускраћеним прегледима или терапијама, о лошим условима, малтретирању, ако дође до медија, управе затвора онда позивају затвореника о коме је реч на информативни разговор, и његов положај после тога може се само погоршати. Због тога се о условима у затворима ћути, тако је боље", каже за РТ Балкан, члан уже породице једног од Срба који је већ скоро три године у затвору Дубрава крај Истока.
Седам дана после Бањске, председник Србије Александар Вучић најавио је да ће јавност у Србији убрзо "видети доказе о зверском убијању најмање једног Србина у Бањској".
"Ми имамо исказе очевидаца, људи који су били на лицу места и видели како и на који начин је најмање један рањени човек зверски убијен", рекао је тада Вучић.
Чак и људи који су били у тзв. косовским затворима па у међувремену изашли на слободу ретко, чешће никако, бојећи се последица, причају о условима у затворима и ономе што су тамо доживели и преживели.
"На Космету је довољно да неко од Албанаца понишани прстом у вас и каже да вас је видео на неком месту како чините кривично дело, ратни злочин, тероризам, напад на службено лице и да будете ухапшени и осуђени. Зато је боље не замерати им се", каже један од наших саговорника са Севера КиМ.
Нема прецизних података колико је Срба по тзв. косовским затворима, ухапшених и осуђених због "ратних злочина", "угрожавања уставног поретка тзв. Косова", "ширења националне мржње", "напада на лица под међународном заштитом"...
Према незваничним извештајима из септембра 2024. тада се затворима на КиМ налазило око 80 Срба, углавном под ретроактивним оптужбама за наводне ратне злочине.
Ретко кад појави се понеки фрагмент на основу ког се само да наслутити у каквим условима живе Срби у неком од тзв. косовских затвора.
Официр за везу Дејан Павићевић обишао је пре коју годину Србе заточене у притворским јединицама у Грдовцу крај Подујева и у затвору у Гњилану.
Павићевић је крајем јуна 2023. у затвору у Грдовцу посетио Милуна Миленковића, Немању Влашковића, Милована Божовића и Далибора Спасића, у Гњилану Радоша Петровића и Душана Обреновића. Павићевић је рекао да су му затворени Срби показали ране, бројне подливе и хематоме добијене од тзв. косовских полицајца који су их пребијали кундацима и шутирали.
Oфицир за везу тада је, током разговора са Србима које је обишао, утврдио да Милун Луне Миленковић "има видљиве повреде на потиљку превијене газом испод које се, према његовим речима, налази неколико "шавова" после ушивања повреде коју су му припадници тзв. косовске полиције нанели ударцем кундаком пушке".
"Затим видљив је хематом изнад десног ока и обострани хематоми на врату и над кључном кости, леђима и испод ребарног лука са леве стране. На зглобовима шака обе руке видљиве су подеротине изазване средствима за везивање које зарастају, а Миленковић се жали и на одузетост и трњење палчева обе руке као последицу дуготрајног везивања", наведено је извештају.
Официр је констатовао да је "затекао Миленковића у изузетно лошем психичком стању, да је читавим трајањем посете деловао видно збуњено, упадљиво анксиозно и био је доста утучен".
"По сопственим наводима, Миленковића су припадници тзв. косовске полиције приликом хапшења ударали, малтретирали, викали, псовали и вређали на националној основи. По довођењу у полицијску станицу су му рекли да га воде у Бајгору, а затим му показивали слике терориста тзв. ОВK из 1999. године, са намером да га застраше и сломе не би ли дао изјаву која њима "иде на руку". Пошто нису успели рекли су му да ће "лежати" у затвору бар десет година и да му се на терет ставља упад у просторије тзв. ЦИK, бацање експлозивних направа на исте, те да имају слике из града, као и да имају слике на којима се види како узима бомбе из санитетског возила", наведено је извештају у коме се додаје како је Миленковић говорио о "крвничком иживљавању над њим, ударцима кундаком од пушке, рукама и ногама, све док су му руке биле везане".
"Потом су га подигли на столицу да седи, па га оборили на земљу ударцем ногом у главу, а затим га поново подизали на столицу и ударце понављали. То је све трајало док нису дошли "инспектори из Приштине", затим је одведен у болницу где му је урађен ЦТ главе због сумње на прелом кости лобање, односно на крвављење у мозгу", пише у извештају.
Немања Влашковић испричао је да су га после "хапшења" припадници тзв. косовске полиције туки у просторијама станице у јужном делу Kосовске Митровице.
Официр за везу тада је констатовао да су припадници тзв. косовске полиције приликом хапшења лица која је посетио, све њих псовали и вређали на националној основи, том приликом псујући им српску мајку, итд.
"Сви притвореници генерално проводе 21 сат дневно у ћелијама-самицама (опремљеним креветом, столом, столицом, телевизором и тоалетом) док два сата (ујутру и увече по сат времена) проводе у шетњи, један сат у ходницима свог (српског) павиљона. Ово се примењује, за сада, само на Божовића, док су остали "у карантину" и у ћелији проводе по 23 часа дневно, а у шетњу иду сами, тако да су лишени било какве људске интеракције", стоји у поменутом извештају.
Официр за везу је током посете наведеним затворима утврдио да сва притворена лица наведена у извештају нису посетили припадници ни једне међународне мисије нити организације које се налазе на Kосову и Метохији (ЕУЛЕKС, KФОР, Kанцеларија ЕУ/ЕУСР, ОЕБС, УНМИK, итд.), нити су исказали икакво интересовање за третман који су та лица имала приликом хапшења и притвора.
Иначе, затвор високог ризика у Грдовцу, изграђен 2014. године средствима Европске уније, намењен је пре свега Србима оптуженим за наводне ратне злочине. У неким извештајима помињано је да затвореници у том затвору проводе дневно и по 22 сата у изолацији, да молбе породица се та мера укине остају без одговора.
О условима у том затвору пре неколико година за "Косово онлајн" говорио је адвокат Предраг Миљковић речима да "услови у затвору у Подујеву нису сјајни, али да се мора констатовати и да постоје затвори са лошијим условима".
"Е сада, што се тиче самог затвора у Подујеву он је конципиран тако да је сваки затвореник, па и притвореник, сам у ћелији. Дакле, свака ћелија има само један кревет. То конкретно представља највећи проблем притвореницима, јер су 22 од 24 часа сами у ћелији, а два сата дневно проводе у шетњи. Уз све разумевање да је у питању затвор високе сигурности, ипак притвореници у њему не смеју бити у целости поистовећени са затвореницима, јер су то лица која су ту док траје истрага и евентуално током судског поступка. Притвором се обезбеђује да они не оду у бекство, међутим, они морају уживати сва права као и лица која се бране са слободе", изјавио је тада Миљковић.
Средином октобра 2024. власти у Приштини забраниле су официру за везу Београда Дејану Павићевићу да посети Србе који се налазе у затвору високе безбедности у Подујеву.
У Канцеларији за КиМ тада је констатовано да власти у Приштини више од годину дана онемогућавају Павићевића да посети притворене Србе, да је те године четири пута одбијен његов захтев и да одбијање Приштине додатно указује на степен непоштовања не само споразума већ и гарантованих људских права притворених Срба.
Влада Србије која плаћа браниоце ухапшених Срба, пре годину дана донела је одлуку о додели новчане помоћи од по 300.000 динара за Србе који су затворени на КиМ.