Међусобни односи словенских земаља, фактори и интереси који покушавају да их раздвоје, савети за даљу сарадљу, али и улога цркве и Руске Федерације као прве међу једнакима у словенском свету, биће теме конференције "Русија и свет: Дијалози 2026. године – нова стварност", рекао је Синиша Атлагић, доктор политичких наука, професор и директор Центра за руске студије на ФПН.
Атлатић је у "Јутру на РТ" објаснио да се у Москви одржава десета, јубиларна конференција "Русија и свет", док је у Београду организован један увод за такав догађај, чија је тема питање словенског света.
"Шта је словенски свет? Да ли је то просто једна синтагма која се употребљава тек тако или има политичку тежину? Како је могуће разумети словенски свет у новом, измењеном геополитичком контексту – то је основна тема разговора", почео је професор Атлагић.
Како каже, окупило се много људи и, када су му колеге из Москве понудиле да се прави увод у велику руску конференцију на Факултету политичких наука у Београду, пристао је, али није очекивао оволики одзив колега.
"Видели сте, веома је велики списак колега и научника из Србије, Руске Федерације, Белорусије, БиХ, Словачке – значи, значајног броја словенских земаља", додао је.
На конференцији ће доминантни бити стручњаци за међународне односе, с обзиром на то да се разматра улога словенског света у измењеном геополитичком контексту. Међутим, ту ће бити и стручњаци који се баве истраживањем комуникације, филозофи, историчари и лингвисти.
"С обзиром на то да су нам језици сродни и, да бисмо могли да се разумемо без енглеског језика или неког ко посредује у нашој комуникацији, желимо да видимо да ли је то основ и довољно снажна копча да се повезујемо у будућности, и које су могућности повезивања", казао је професор.
Подвлачи да је то основна тема конференције.
"Циљ је видети да ли су државе ти субјекти који треба да буду носиоци славистичких веза или треба да јачамо јавно-дипломатске везе. Каква је улога медија, каква је улога факултета и универзитета у свему томе. Отуда, имамо представнике неколико универзитета. Дакле, то би требало да буде основна тема – да размотримо које су могућности даље сарадње и који су канали за ту сарадњу."
Открио је да је у Русији, међу интелектуалцима, "словенска идеја" и даље изузетно снажна.
"Сматрају да је словенска идеја довољно јак основ за сарадњу у новом геополитичком контексту. Питање је да ли је код нас тако и како је то у другим словенским земљама. И то ћемо сутра покушати да размотримо."
Атлагић је потврдио да постоји вишедеценијска тенденција Запада и Европске уније да се распарчају словенски народи и да се Србија одвоји од Русије и њених корена. Најчешће је то религијски однос, али има и других елемената о којима ће стручњаци из специфичних области говорити на конференцији и дати предлоге за даљу сарадњу.
Наводи да је познато шта нас раздваја, али да је питање онога што нас повезује веома компликовано и да ће баш њиме почети сутрашња конференција.
"Имате синтагму 'словенска душа'. То је један од заједничких елемената. Има ли још нешто осим тога? Или, да ли је она довољан основ који ће нас повезивати и да ли ће то бити кишобран под који ће стати све оне разлике? Да ли ће то бити обједињујући фактор. То је кључно питање о којем ћемо чути сутра", каже Атлагић.
Иако је једна од највећих разлика управо религијског карактера, црква је, према мишљењу саговорника, без сумње најснажнија копча када је конкретно реч о православним Словенима.
"Нема снажније копче од те. Уосталом, узмите српски идентитет, који је у основи веома специфичан. Уопште, српска култура, која је по мом мишљењу, најколоритнија култура у Европи, будући да има огроман утицај Запада и ислама са једне стране, али је у основи, на платформи православна и словенска. Отуда је утицај Русије посредством православља, у ствари фундаментални у српском идентитету", подвукао је Атлагић.
Подсетио је на речи заменика министра спољних послова Русије Александра Грушка, који је, говорећи о намери Европске уније да истисне Руску Федерацију са ових простора, недавно изјавио да је Русија историјски толико дуго присутна на Балкану, да је немогуће уклонити њен утицај.
"То је у ствари питање српског идентитета и улоге цркве у српском идентитету. Та веза је превасходно религиозна. Та словенска копча о којој ћемо сутра говорити је једна надоградња која би требало да оснажи оно што су црквени односи већ урадили", наводи Атлагић.
Анализирајући неке спољне факторе који имају за циљ да разједине словенске народе, професор са ФПН-а истакао је да је у питању геополитичка игра присутна вековима, и да у том смислу нема неких великих новина.
"Интереси различитих политичких играча јесу такви да Словени, што је могуће мање буду везани, посебно политички. Како се не би створила једна снажна заједница која би имала словенску идеолошку основу битисања. Управо преко религије је то учињено", додаје Атлагић.
Као пример за то је вековно незадовољство између Пољака и Руса, али и однос Срба и Хрвата. То није само одговорност оних који желе раздор, него део проблема лежи и у Словенима.
"То јесте тачка раздвајања, али мислим да није нешто што је непремостиво. У основи сам оптимиста када је реч о сарадњи словенских народа, али чини ми се, на тој идеји тек мора да се ради", закључио је Синиша Атлагић.