Председавајућа Већа министара БиХ Борјана Кришто и премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић данас су у Дубровнику званично потписали споразум о изградњи гасовода "Јужна интерконекција" између две државе. Потписивање је уприличено на маргинама Самита Иницијативе три мора, а након што су у Босни и Херцеговини у рекордном року завршене све потребне процедуре, пише "Кликс".
Чланови Председништва БиХ су иначе јутрос, непосредно након седнице Већа министара, усвојили предлог овог стратешки важног споразума, чиме су дата сва неопходна одобрења да се он и формално потпише.
Након што су Кришто и Пленковић данас ставили своје потписе, процес се враћа у законодавне оквире. Да би споразум постао у потпуности оперативан, морају га одобрити и ратификовати оба дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, као и Влада Републике Хрватске.
Иако су политичке процедуре и усвајање потребних мера за изградњу овог гасовода убрзане до максимума, пред самом реализацијом на терену стоји један од највећих политичко-правних изазова у БиХ – питање државне имовине. Траса којом би гасовод требало да пролази обухвата и државну имовину на којој је тренутно на снази забрана располагања, све до коначног договора о овом питању, наводи "Кликс".
Иначе, према Дејтонском споразуму, ентитети имају право на имовину, али Сарајево све време покушава да отима од Републике Српске и у катастар уписује Босну и Херцеговину као власника.
Домаћим политичарима је ова тема већ годинама нерешива енигма, а постизање коначног решења о државној имовини није само предуслов за инфраструктурне пројекте попут овог, већ и једно од кључних питања за функционалност и будућност саме државе.
Уколико се правне и политичке препреке успешно савладају, изградња "Јужне интерконекције" би, према плану, требало да се заврши до 2028. године.
Овај пројекат повлачи за собом и велике промене у енергетском сектору БиХ. Предвиђено је да се у року од седам година након завршетка изградње гасовода изграде и три велике гасне електране, које ће бити смештене у Какњу, Мостару и Тузли, пише "Кликс".
Јужна интерконекција је гасовод дуг укупно 243 километара, који би требало да повеже гасни систем Хрватске и БиХ: од Дугопоља и Загвозда, преко Имотског, Мостара, Травника и Зенице до Сарајева. Хрватска је израчунала да би је тај пројекат могао коштати око 169 милиона евра, док је удео БиХ око 100 милиона евра. Капацитет би био до 1,5 милијарди кубних метара гаса годишње.