Док новоизабрани мађарски премијер Петер Мађар најављује продубљивање веза са суседним државама, пре свега са Аустријом и Хрватском, засновано на јаким економским односима и заједничкој историји укорењеној у Аустроугарском царству, историчар Јован Пејин упозорава на скривене опасности оваквог политичког курса.
Гостујући у емисији Јутро на РТ, Пејин је истакао да су односи Мађарске и Аустрије у суштини мађарско-немачки односи чији корени сежу још од времена насељавања Карпатског басена. Према његовим речима, угарска племена тада нису населила читаву област одједном, већ је свако заузело посебну територију, формирајући савез који је био темељ средњовековне Угарске.
"Тада се формирао савез племена, народа и слободних краљевских градова, што представља суштину средњовековне Угарске и темељ стварања мађарске државе", истиче Пејин.
Историчар је подсетио да је Тријанонски мировни уговор почивао на кажњавању Мађара као народа који је формирао државу на туђој, претежно словенској територији.
За саму Аустроугарску монархију Пејин нема речи хвале, називајући је "најгором државом у Европи".
"У тој држави се није знало ко пије, а ко плаћа. Имали смо неколико краљевина, међу којима је била и лажна краљевина Хрватска", наводи Пејин и објашњава да Хрватска никада званично није проглашена за краљевину.
Историчар истиче да је у 19. веку спровођена "жестока" мађаризација, нарочито после 1867. године, када је царство подељено на Угарску и на Немачку.
"Угарска је имала сва државна права у унутрашњим пословима, док су спољна политика и војска биле заједничке. Војска је такође била подељена на немачку и мађарску команду, а имала је и три пука са командом на хрватском језику", објашњава он.
Посебно наглашава да Хрвати никада нису имали сопствену војску, већ да су Угарску бранили Срби.
"Територија која се простирала од Карпата до Ријеке је била практично самоуправа и држава српског народа, али под немачком командом", каже Пејин.
У намери Петера Мађара да се осим Аустрије приближи и Хрватској, Пејин види искључиво питање територије.
"После стварања Југославије, Хрвати су хтели да направе Велику Хрватску као што су направили за време Другог светског рата, само што су желели и Војводину, што би и сада хтели", упозорава историчар.
Он подсећа да је још 1922. године др Иван Рибар, као председник Народне скупштине, предлагао да се Војводина определи између Србије и Хрватске, односно да се припоји "културној Хрватској", чиме се покушало разбијање јединства Срба.
Пејин сматра да је Петер Мађар "велики Мађар" и да у овом приближавању није сам.
"Њима иза леђа стоји Немачка, али и Велика Британија која је мајстор свих забуна у Европи, нарочито на Балкану", истиче он.
Иако је мађарски премијер ово приближавање описао као јачање централноевропских земаља у Бриселу и контратежу Немачкој и Француској, Пејин напомиње да Србија као централна држава на Балкану није заинтересована за Брисел.
"Ми смо заинтересовани за Цариград, за Солун, за Балкан", наглашава Пејин, додајући да Србија са Бриселом нема културне везе већ искључиво пословне.
Посебно је указао на стратешки значај Дунава и чињеницу да се Београд налази на кључној "распутници", истичући да је линија Солун–Хамбург–Цариград–Багдад–Одеса–Београд–Ђенова заправо "центар света".