Европска унија је обуставила сва финансирања Србије због политике у правосудном систему, изјавила је европска комесарка за проширење ЕУ Марта Кос.
"Србија је данас веома поларизована. Кандидат је за чланство у Европској унији више од 10 година. Нажалост, видели смо да назадује, посебно када су у питању вредности о којима сам говорила раније – закони, демократија, слобода говора и, посебно, слобода медија. Постоји будућност за Србију у Европској унији, али курс мора да се врати или да се снажније изрази у деловању политичара", поручила је европска комесарка.
Један од проблема је, како каже, и геополитичка оријентација земље.
"Имамо правило да земља, која жели да постане чланице ЕУ, мора стопроцентно да се усагласи са спољном и безбедносном политиком ЕУ. То значи – не можете седети на две столице. Србија ће у једном тренутку морати да одлучи шта је најважније за даљи развитак", изјавила је Кос.
Споменула је и унутрашње проблеме и незадовољство у земљи, подвукла је да ЕУ жели да помогне, али да Србија мора да се покрене.
"У овом тренутку смо обуставили све исплате (Србији) у оквиру плана развоја, јер поново констатујемо назадовање у правосудном систему. Док то не буде исправљено, земља неће моћи да добија финансијску подршку ЕУ", рекла је она на конференцији у Фрајбургу.
Европска комисија разматрала је прекидање финансијске помоћи Србији као земљи-кандидату због наводног назадовања у демократским процесима, изјавила је раније комесарка ЕУ за проширење.
Марта Кос је већ најавила могуће замрзавање средстава из такозваног "Плана раста" због правосудних реформи, а најављено је да ће коначна одлука бити донета након што Венецијанска комисија саопшти своје мишљење о такозваним "Мрдићевим законима".
Кос је, наводно, оценила да усвајањем и спровођењем тих закона Србија назадује на ЕУ путу и тражила је да се њихова примена законски обустави.
Венецијанска комисија је одговорила на захтев Србије да изнесе став о сету правосудних закона и то на 23 странице. Комисија, у извештају који је објављен на сајту, наводи да промене закона утичу на расподелу надлежности и обим хијерархијске контроле унутар јавног тужилаштва, проширују околности у којима се привремена именовања и поновна именовања могу користити и у судству и у тужилаштву, мењају режим привременог распоређивања јавних тужилаца и имају за циљ увођење прерасподеле одређених основних судова и тужилаштава у Београду.
"Венецијанска комисија сматра да су такве промене, које су од великог значаја за друштво, захтевале смислену јавну дебату, консултације са заинтересованим странама и темељну процену. Комисија са жаљењем примећује да ниједан од ових елемената није био присутан у овом случају. Стога препоручује да се у будућности принципи транспарентности, инклузивности и демократске дебате доследно и ригорозно примењују током целог законодавног процеса", наводи се.