Данас се навршава три године од када је тринаестогодишњи К. К. у ОШ "Владислав Рибникар" убио десет особа – деветоро деце и чувара школе. Ранио је неколико ученика и наставницу историје.
У масовном убиству које је тринаестогодишњак починио 3. маја 2023. године у 8.41 убијени су: Мара Анђелковић, Бојана Асовић, Ангелина Аћимовић, Ана Божовић, Адриана Дукић, Ема Кобиљски, Катарина Мартиновић, Софија Негић, Андрија Чикић и Драган Влаховић.
У сећање на страдале 3. и 4. мај обележавају се као Дани сећања на жртве масовних убистава у "Рибникару", као и селима Мало Орашје и Дубона где је дан касније Урош Блажић наоружан јуришном пушком убио је деветоро људи, а ранио тринаест.
У овом масовном убиству страдали су Никола Милић, Александар Миловановић, Лазар Миловановић, Марко Митровић, Немања Стевановић, Петар Митровић, Кристина Панић, Милан Панић и Далибор Тодоровић.
Родитељи страдале деце, њихови пријатељи, али и остали грађани одају пошту страдалима у масовном убиству.
Породице убијених су прве паљењем свећа, остављањем венаца и цвећа и уписивањем у Књигу сећања одале пошту страдалима.
Отац настрадале Ангелине, Анђелко Аћимовић каже за РТС да породица кроз Фондацију "Ангелина" наставља њен пут доброчинства и рада са децом, како би сећање на њу очувало.
Истакао је да нико није био спреман на ову трагедију - ни друштво ни институције, те да је потребна озбиљна анализа узрока, као и стратегија заштите деце од дигиталног тровања и насиља.
Он истиче и да је неопходно мењати Породични закон, јер је, како каже, поремећен систем вредности и ауторитета.
"Нама су деца као цареви заштићени и још увек и још више хоћемо да их заштитимо, а то је све против интереса деце. Ви морате дете када је баш мало до три године мазити, давати му сву љубав, а касније морате му полако уводити одређена ограничења. Kада дође у школу, то се зна – ти си војник у школи и мораш поштовати наставника и родитеље. Мора да буде једна хијерархија у којој је ауторитет школе на првом месту, затим ауторитет родитеља, а тек на трећем месту дете. И све то у интересу детета", нагласио је Аћимовић.
Комеморативни програми и помени у Београду
Трећа годишњица масовног убиства обележава се комеморативним програмима испред школе "Владислав Рибникар" и у парку Ташмајдан. Део Улице краља Милутина данас је "Простор тишине", навела је школа на свом сајту. Код броја 10, грађани од 8.40 до 20.00 могу да одају почаст убијенима.
У простору Малог Ташмајдана, од 12.00 до 17.00, под називом "Траг бескраја", организују се ликовне радионице.
На Великом Ташмајдану, у кругу око споменика Десанки Максимовић, од 8.40 до 20.00 налазиће се "Простор сећања" - програмски и уметнички садржај посвећен убијеним ученицима и чувару школе. У том простору ће у 17.30 бити одржан завршни програм комеморативног дана.
Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) позвало је медије да данас и сутра на минут затамне екране у знак сећања на жртве злочина у "Рибникару", и у селима Мало Орашје и Дубона код Младеновца.
У основним и средњим школама у Србији од 4. до 8. маја обележава се Недеља сећања и заједништва.
Пресуде родитељима дечака
Пред Вишим судом у Београду у току је ново суђење родитељима К. К, након што је Апелациони суд у Београду укинуо првостепену пресуду којом су родитељи дечака К. К. Владимир и Миљана Кецмановић осуђени на вишегодишње казне затвора.
Првостепена пресуда изречена је у Вишем суду у Београду, крајем децембра 2024. године. Владимир Кецмановић осуђен је тада на 14,5 година затвора, Миљана Кецмановић на три године, а инструктор из стрељане на 15 месеци затвора због лажног сведочења.
Поред кривичног процеса, пресуде су донете и у пет парничних поступака против Кецмановића, које су послате у Апелациони суд.
Малолетни К. К. је кривично неодговоран, јер у тренутку злочина није навршио 14 година.
Оролицки: Велика траума за све, биће потребне године да повратимо поверење и сигурност
Психолог Ивана Оролицки и директорка Основне школе "Светозар Марковић" каже за РТС да је трагедија у школи "Владислав Рибникар" била велики ударац за читаво друштво.
"То је био један велики ударац за школе, за друштво у целини и важно је просто да тим сећањем некако заједно кроз то прођемо као друштво. Зато је важно дати некакав оквир свему томе", додала је Оролицки.
На питање какве је то последице оставило по друштво, Оролицки истиче да су нарасли страхови и једно опште неповерење.
"И не могу да кажем да је сада битно другачије након три године. Просто, томе су допринеле неке додатне кризе и све што се дешава и у свету и код нас. Тако да, мислим да су то страхови и неповерење. То је пред нас као систем и као систем образовања поставило неке задатке – да видимо сада како са тим, како из тога да изађемо", објашњава Оролицки.
Истиче да је ова трагедија оставила последице и на децу, али и на родитеље.
"Са једне стране, када гледате децу, нарушило се све то што је сигурност и школа која је представљала другу кућу и место где су они сигурни, међу другарима. Просто, не може се замислити већи трауматски догађај и већа траума од тога", додаје Оролицки.
Истиче и да деца ипак лакше прођу кроз све то.
"А родитељи и одрасли заправо су пред задатком како са тим и шта са децом. Тако да, у том смислу су можда они и више трауматизовани", напомиње Оролицки.
"Тешко рећи ко је ту највише трауматизован, али свакако је да се све некако променило од тог догађаја, пре свега у правцу страхова и неповерења да су неке ствари које су се подразумевале – да је школа сигурна, да су другари и деца међу собом сигурна – та слика се пореметила и биће потребне године да се ту неке ствари промене", поручује Оролицки.