Лингвисти годинама упозоравају да је ћирилица у јавном простору потпуно маргинализована. Издавачке куће углавном штампају књиге на латиници, а називи компанија, бутика, пекара или апотека су углавном на латиничном писму. Процена Српске академије наука и уметности (САНУ) каже да је ћирилица у јавном простору сведена на 10 одсто.
Овај тренд требало је да заустави Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, (познат и као закон о заштити ћирилице). Међутим, то се није десило, чак до данас ни све државне институције нису прешле на ћирилицу.
Буру у јавности изазвала је одлука Министарства културе од прошле године да се за јавне библиотеке откупљују само књиге штампане на ћирилици. Многи издавачи су се тада побунили уз образложење да им је "исплативије" да књиге штампају на латиници, јер тада могу да их продају и у региону.
Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ каже за РТ Балкан да су српски језик и ћирилица у темељима српске културе, српског идентитета.
"Српски језик, ћирилица, Српска православна црква представљају темеље српског културног обрасца и српског идентитета. Једино је култура та која чува идентитет једног народа, држи га на окупу да се не изгуби", изјавио је Танасић за "Јутро на РТ".
Додаје да су два разлога зашто је ћирилица данас потиснута у јавном простору.
"Један је наша традиција да смо ћирилицу потискивали у име равноправности са латиницом. Онда је латиница постајала све равноправнија у обе Југославије. Постојање равноправности се сводило на постепено истискивање ћирилице из живота Срба у циљу њиховог мењања. Модерно време, техничке иновације, само су погоршале то лоше стање код Срба, када су у питању српски језик и ћирилица", навео је он.
Модерне технологије појачале су потискивање ћирилице у јавном простору. Доминантан је енглески језик, а са њим и латинично писмо. Танасић каже да то није оправдање да ћирилица буде маргинализована, да у данашње време модерних технологија функционишу много компликованија писма, него што је српско.
Охрабрује га што у писаној комуникацији, све чешће види да се користи ћирилица јер, како каже, "нема разлога да се ћирилице одричемо".
"Изненади ме пријатно када се неко потпише или напише поруку ћирилицом. То је знак да наша борба има смисла", рекао је он.
Наводи да је зачуђујућа тврдоглавост којом се неке институције одупиру да користе ћирилицу, иако су у обавези по Закону. Додаје да смо често чинили компромисе на своју штету.
"У нашој новијој историји, сваки окупатор је доносио забрану употребе ћирилице. И ми смо чинили компромисе где није требало да чинимо, јер се показало да су то били компромиси на српску штету", навео је он.
Додаје да није тајна и да је "јавно изречено да је потребно променити српски идентитет".
"Идентитет се темељи на култури, а српски језик и српско писмо су у темељима српске културе. Морамо томе да се одупиремо", навео је Танасић.
И када су у питању савремене технологије, како је рекао, мора се инсистирати на ћирилици.
"Произвођач гледа да прода производ, међутим увек носи и извесну ноту ширења одређене идеологије. Онај ко се не супротстави он неосетно упија неку другу идеологију", нагласио је он.