У Крагујевцу је данас одржано прво јавно слушање о предлозима за измену четири изборна закона које је у скупштинску процедуру упутио посланик СНС-а Мирослав Петрашиновић.
Како је истакао, један од кључних предлога односи на то да бирач потписом може да подржи више изборних листа.
Петрашиновић је објаснио и да ће се изменама закона повећати капацитет чланова бирачких одбора путем обавезних обука за које ће они добијати потврде које ће важити три године. Он је навео и да ће Републичка изборна комисија водити регистар обучених лица, указујући да ће одузимање потврде бити могуће ако је неко осуђен за кривично дело против изборног права или ако је поништено гласање на бирачком месту где је та особа била ангажована.
Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, измене се, како је навео, односе на скраћивање рока у ком орган за спровођење избора доставља суду потребне доказе. Он је објаснио да је рок раније био осам дана, а предложено је да буде скраћен на три дана.
Додао је и да Уставни суд тренутно има рок од 30 дана да донесе одлуку о поништавању избора на одређеном бирачком месту. Предложено је да тај рок буде скраћен на 20 дана.
Према његовим речима, предложено је и да рок за понављање избора, који је тренутно 10 дана, треба да буде продужен до 30 дана.
Петрашиновић је казао и да ће овим изменама један бирач моћи да подржи више изборних листа, што је у складу са препорукама ОДХИР-а те да се брише члан за одбијање изборне листе због неправилности, наводећи да се сада оставља рок подносиоцу да то отклони.
У јавном слушању мишљења и ставове су изнели посланици владајуће коалиције и опозиције, као и професори Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.
Професор Правног факултета у Крагујевцу Срђан Ђорђевић навео је да би суштина Закона о избору председника Републике остала иста и када се не би овај закон допунио зато што, како је рекао, не представља садржину одредбе већ обавезу о поседовању важеће потврде о завршеној обуци. Када је реч о изменама Закон о избору народних посланика, Ђорђевић је указао да се у пракси може појавити проблем да неће бити довољно лица која су обучена за рад у комисијама и бирачким одборима, посебно у ситуацији када по службеној дужности буде поништено гласање, па онда самим тим престане чланство, односно престане да важи та потврда.
Предложио је и одредбу која се тиче рокова везаних за Уставни суд.
"Јесте да се овим испуњавају препоруке ОДИХР-а, али је питање да ли у пракси, с обзиром на методологију рада Уставног суда, да ли је могуће да се у тако кратком року некада реши предмет који је врло сложен и компликован, а биће и таквих ситуација, па бих предложио да се формулише једна одредба којом се у изузетним ситуацијама, када је неопходно да се организује јавна расправа пред Уставним судом, овај рок ипак продужи на 30 дана", рекао је Ђорђевић.