Председница Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић разговарала је данас са шефицом Канцеларије Уједињених нација у Београду Домиником Кроис и информисала је о актуелној безбедносној и политичкој ситуацији, као и о изузетно тешком положају српског народа на КиМ.
Николић је указала на континуиране притиске, институционалну дискриминацију и етнички мотивисане инциденте, нагласивши да је од доласка Аљбина Куртија на власт забележено више од 700 напада на Србе, што додатно продубљује атмосферу страха и несигурности, саопштено је из Скупштине Србије.
Гости су били посебно заинтересовани за ток примене тзв. закона о странцима, као и за његове конкретне ефекте у пракси.
Николић је истакла значај решења до којег се у међувремену дошло и навела да је тиме спречен административни прогон готово 20.000 Срба, који би применом овог акта били директно угрожени у погледу права на рад и опстанак на Косову и Метохији.
Посебно је указала на бројне додатне потешкоће са којима се Срби на КиМ свакодневно суочавају, од ограничене слободе кретања, узурпације имовине и нерешених имовинско-правних спорова, до честих хапшења без јасних доказа, селективне примене закона и политички мотивисаних судских процеса.
Николићева је указала на проблеме у функционисању локалних институција, затварање српских институција, као и притиске на запослене у јавном сектору.
Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, подсетила је да ни након 13 година од потписивања Бриселског споразума, чији је гарант Европска унија, није формирана Заједница српских општина, што представља кључну обавезу Приштине. Уз то, оценила је да изостанак реакције међународне заједнице охрабрује једностране потезе Приштине.
Председница Одбора истакла је и да је ситуација била стабилнија у периоду када су Уједињене нације имале пуну надлежност на терену, док је пренос овлашћења на тзв. косовске институције довео до додатног погоршања положаја Срба, који данас немају адекватан механизам заштите својих права.
Николић је поновила да се Србија доследно залаже за поштовање међународног права, Резолуције 1244 Савета безбедности УН и Повеље УН, као и за решавање свих отворених питања искључиво дијалогом и мирним путем.
У том контексту, затражила је јаснију и снажнију подршку међународне заједнице у циљу заустављања насиља и обезбеђивања основних људских права српског народа на Косову и Метохији.
Саговорници су се сагласили да је од изузетног значаја наставак континуиране сарадње и отворене комуникације са Канцеларијом Уједињених нација у Београду, као и да је присуство представника ове Канцеларије на седницама Одбора за Косово и Метохију важан механизам за објективно информисање и праћење стања на терену.
Састанку су присуствовали и чланови Одбора Горан Ракић и Стефан Кркобабић.