Нови сазив Колегијума директора Института за нестала лица БиХ је недавно именован, али међу породицама несталих не постоји уверење да ће доћи до значајнијег помака у процесу тражења и идентификације жртава, изјавила је председница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Исидора Граорац.
Она је у Јутарњем програму РТРС истакла да избор нових чланова не доноси суштинске промене, посебно имајући у виду да су поједини чланови већ годинама део истог система.
Као једно од могућих решења, она је истакла потребу јачег ангажмана институција Републике Српске, укључујући формирање посебног тела које би се искључиво бавило питањем несталих.
"Тешко је очекивати било какве резултате ако се исти људи налазе на истим позицијама. Породице већ три деценије чекају информације о својим најмилијима и губе и стрпљење и наду", рекла је Граорац.
Према њеним речима, на подручју Републике Српске још се трага за 1.614 несталих особа, док су резултати рада Института, како тврди, изузетно скромни. За 18 година постојања, каже, пронађено је и идентификовано свега 88 посмртних остатака.
"То је поражавајући податак. Ако узмемо у обзир време које је прошло, јасно је да овим темпом многе породице никада неће дочекати да пронађу своје најближе", навела је она.
Посебан проблем, како наводи, представља недостатак комуникације између Института и породица несталих. Граорац тврди да представници Института ретко ступају у директан контакт с породицама, те да сарадња готово и не постоји.
Говорећи о методама рада, Граорац наглашава да се Институт превише ослања на застареле или недовољне приступе, док су кључни елементи попут теренског рада и размене информација запостављени.
"Након 30 година, трагови нестају. Не можемо се ослањати на методе које више не дају резултате. Потребно је интензивирати рад на терену и укључити људе који имају конкретна сазнања", навела је Граорац.