Одбор за правосуђе подржао измене изборних закона

Предлог измена и допуна Закона о избору народних посланика сачињен је на основу активности које је Влада Србије имала са посматрачком мисијом ОЕБС након одржаних парламентарних избора у децембру 2023. године и коначног извештаја ОДИХР-а након спроведених тих избора. Шта предвиђају нове измене?

Чланови Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу подржали су на данашњој седници предлоге за измену Закона о избору народних посланика, Закона о избору председника Републике и Закона о локалним изборима, који ће се наћи на дневном реду седнице Скупштине Србије у уторак.

Посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић, који је Скупштини упутио предлоге за измену и допуну ових закона, образложио је решења на седници одбора наводећи да су урађена у складу са препорукама ОДИХР-а.

Петрашиновић је истакао да је Предлог измена и допуна Закона о избору народних посланика сачињен на основу активности које је Влада Србије имала са посматрачком мисијом ОЕБС након одржаних парламентарних избора у децембру 2023. године и коначног извештаја ОДИХР-а након спроведених тих избора.

"Ми смо неке промене које су биле дефинисане тим извештајем већ имплементирали код нашег законодавства, о томе сам говорио и на јавним слушањима. То је био Закон о јединственом бирачком списку, а оно што желимо сада да учинимо кроз ове измене и допуне закона, превасходно се тиче већег капацитета бирачких одбора, односно органа за спровођење избора", рекао је Петрашиновић, пренео је Танјуг. 

Навео је да се кроз измене и допуне Закона о избору народних посланика, прописује да ће РИК бити задужен орган да организује и спроводи обуку за рад лица у изборним органима средњег (градске и општинске изборне комисије) и нижег нивоа (бирачки одбори).

Према његовим речима, РИК ће имати рок од три месеца након ступања на снагу овога закона да донесе правилник како ће се спроводити обуке.

Петрашиновић је истакао да је, што се тиче обука за лица у градским општинским изборним комисијама и у бирачким одборима, идеја била да се уради један стандардизовани тип обуке, јер су, како је навео, параметри показали да јако мали број лица, поготово лица која су у проширеном саставу бирачких одбора, прођу обуку.

Истакао је да измене и допуне тог закона предвиђају и да један бирач својим потписом може подржати више листа.

Говорећи о даљим изменама Закона о избору народних посланика, он је навео да предложено законско решење предвиђа промене када су у питању мањинске листе.
"Кроз измене и допуне прописује се то да у називу листе која жели да добије статус листе националне мањине, назив листе мора садржати пун или скраћен назив листе националне мањине. Странка националне мањине мора бити уписана у регистар политичких странака као странка националне мањине. Када је у питању коалиција политичких странака, све странке морају бити странке националних мањина, уписане у регистар политичких странака као странке националних мањина, и у називу изборне листе мора бити садржан пун или скраћен назив странке националне мањине", рекао је Петрашиновић.

Додао је да, када је у питању група грађана која жели да стекне статус странке националне мањине, у називу листе мора да стоји назив националне мањине чије интересе заступа та група грађана.

Када је у питању измена и допуна Закона о локалној самоуправи, Петрашиновић је рекао да је и тим законским решењем предвиђено да општинске изборне комисије морају сарађивати са РИК-ом у циљу организовања и спровођења обука за које је задужен РИК.

Додао је да је предвиђено и да ће Републичка изборна комисија, градска или општинска изборна комисија, бити задужене да поднесу кривичну пријаву надлежном тужилаштву уколико дође до злоупотребе података личности приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе.

Говорећи о Предлогу за измену и допуну Закона о избору председника, Петрашиновић је навео да се предложеним законским решењем дефинише да чланови бирачког одбора, који ће бити задужени на дан гласања када се буде бирао председник, морају такође да прођу обуку.

О овим предлозима закона, као и о Предлогу закона о изменама и допуни Закона о Уставном суду одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије.