Курти у улози "доброг момка": Шта се крије иза изјаве да Приштина прихвата европски план?

Порука премијера привремених институција у Приштини Аљбина Куртија да прихвата европски план за Косово и Метохију, заснован на Шолц-Макроновом предлогу, покушај је "пребацивања лоптице" у двориште Београда и скретање курса са кључног питања, а то је формирање Заједнице српских општина.

Овако саговорници "Новости" тумаче последњи политички маневар Куртија, после састанка са специјалним изаслаником ЕУ за дијалог Мирославом Лајчаком, који је у понедељак изјавио да "прихвата предлог ЕУ за нормализацију односа са Србијом", да га сматра добром основом за даљу дискусију и солидном платформом за напредовање, али и да ће одређена питања о међународним гаранцијама, механизмима имплементације и временском редоследу бити размотрена ускоро током преговора у Бриселу. 

Овај привидни обрт и покушај да преузме улогу "доброг момка" дошао је непуне три недеље након што је Курти одбио француско-немачки план и само два сата након што је уочи доласка Лајчака поново одбио да формира ЗСО и тражио да га Запад око тога не притиска.

Како преносе "Новости", иако су западни званичници брже-боље поздравили Куртијев потез, да премијер тзв. Косова заправо није прихватио ништа што би суштински ишло у правцу ЗСО и откочило дијалог, индиректно су потврдили и очигледно пажљиво бирани изрази о исходу састанка са Лајчаком. 

Тако је сам Лајчак навео да му је драго што је "'Косово', у принципу, прихватило предлог ЕУ". Формулација "у принципу" нашла се и у изјави америчког амбасадора у Приштини Џефрија Ховенијера, који је такође поздравио одлуку Приштине када је реч о плану ЕУ.

С друге стране, специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар, који је раније оштро говорио да ће "ЗСО бити формирана са или без Куртија", сада је поручио да Вашингтон сматра да крајњи циљ преговора под окриљем ЕУ треба да буде - међусобно признавање.

На то је оштро узвратио председник Александар Вучић, који је Ескобару отворено поручио да "признање може само да сања".

Бивши дипломата Зоран Миливојевић указује за "Новости" да у овом тренутку уопште није тема европски план и да ли га Курти прихвата или не, већ је тема - ЗСО, њена имплементација и пуна примена Бриселског споразума:

"Курти је у 'маказицама' и он покушава да амортизује притиске у вези са формирањем Заједнице. Притисци, с једне стране, стижу изнутра, јер се нашао на мети критика да је нарушио односе са САД. С друге стране, ту је Запад, пре свих Вашингтон, који је био најдиректнији у захтевима да се формира ЗСО, и то као питање које ће претходити европском плану. Американци су уложили велики дипломатски напор и кредибилитет инсистирајући на ЗСО. Куртијева изјава, онако како је срочена, може се тумачити и да он прихвата и став неких у Европи, на челу са Лондоном и Берлином, да ЗСО може да иде у пакету са ЕУ предлогом", оцењује Миливојевић.

И Београд је био јасан: ЗСО је на столу и тек када се то реши, наставак преговора долази на дневни ред. О европском плану се може разговарати, али нема говора о признавању косовске државности и чланству Приштине у Уједињеним нацијама.

Такође, Курти је изношењем шест услова за формирање ЗСО јасно потврдио да је против њеног оснивања. Јер, на његовој листи, осим промене имена и инсистирања да буде у складу са уставом и законима тзв. Косова, јесте захтев да Заједница буде имплементирана тек после "међусобног признавања".

Поводом могућег скорог састанка Вучића и Куртија у Бриселу, који најављује Лајчак, Миливојевић каже да до њега увек може да дође, да Србија никад није одбијала дијалог. Додаје, међутим, да он неће донети никакав резултат ако Курти не промени став око ЗСО или ако Американци не испослују да се о томе разговара и то на бази изворног Бриселског споразума из 2013. и споразума о принципима из 2015, где је Заједница јасно и детаљно дефинисана.

"Лајчака треба разумети, он је већ три године у улози посредника у дијалогу и нема никакав резултат. Запад има интерес да се 'Косово' решава у оквиру Запада, уз посредовање ЕУ, где могу да контролишу тај процес. Ако ЕУ није у стању да доведе до неког решења, онда зна се ко је надлежан, а то је Резолуција 1244 Савета безбедности", наводи Миливојевић.