Позивам на хитно гашење ОХР-а, јер је он приватизован и главни фактор нестабилности, изјавио је руски амбасадор у УН Василиј Небензја, током седнице Савета безбедности УН.
Он је указао на уплитања Берлина, Лондона и Брисела у унутрашња питања БиХ и на уцене зарад "гурања" агенде која је супротна интересима Босне и Херцеговине, што је довело до нестабилности.
"Успостављен је протекторат у БиХ. Имали смо незаконито именовање Кристијана Шмита. Он је покушао да оптужи Републику Српску за нестабилности у БиХ. Позивамо на гашење ОХР зато што је очигледно приватизован и користи се да се искључе они који се не слажу са Западом", казао је Небензја и додао да је Шмит опет покушао да хипокритично пребаци одговорност на вођство Републике Српске.
Затражио је да се западне државе престану мешати у унутрашња питања БиХ и навео да Русија инсистира на гашењу Канцеларије високог представника.
"Запад жртвује напоре за стабилизацијом. Имплементација Дејтонског мировног споразума је предмет манипулације да би се нарушио мир. Они који су склони да заборављају, 90-их година смо имали западне актере који су подстицали сукоб у БиХ, а који су били у супротности са очувањем територијалног интегритета Југославије", нагласио је Небензја.
Навео је да је главни извор нестабилности у БиХ Канцеларија високог представника, додајући да се претворио у палицу Запада којом се уплиће у унутрашња питања БиХ.
Истакао је да доследност политике Срба у БиХ када је у питању одбрана Дејтонског споразума и да је Бањалука је предлагала успостављање унутрашњег дијалога у БиХ што је "подривано по налогу западних држава", а за то је окривљена влада у Српској.
"Међународно помирење је могуће на основу Дејтонског споразума. Руска Федерација је један од гаранта споразума и покушавамо да доведемо до решења", казао је Небензја.
Може да говори само као немачки грађанин
На самом почетку седнице СБ УН о БиХ делегација Руске Федерације изразила је неслагање са присуством Кристијана Шмита, нарочито у функцији Високог представника.
"Не слажемо се са присуством Кристијана Шмита. Он никада није имао, нити има право да се обраћа међународној заједници. Не треба да предаје икакве документе овом Савету. Тражимо да се његове речи узму као лично гледиште једног грађанина Немачке", нагласила је Ана Јевстигњејева, заменик сталног представника Москве у УН Василија Небензје.
Руска представница је подсетила да Савет безбедности УН није одобрио Шмитов мандат и да је Кристијан Шмит одступио са дужности.
Кина не мења став о Шмиту
Заменик сталног представника Кине у Савету безбедности Уједињених Нација Сун Леј истакао је на седници о ситуацији о БиХ да Кина остаје при свом ставу, а то је да Кристијан Шмит није потврђен у Савету безбедности УН-а.
"Од суштинске је важности да се поштује принцип немешања у унутрашње ствари. Судбина Босне и Херцеговине треба да буде у рукама њених народа, а о њеним питањима треба самостално да одлучују и управљају сами народи. Кина је упозната са најавом Шмита да ће поднети оставку на функцију високог представника. Наш став по том питању остаје непромењен", истакао је он.
Додао је да именовање Шмита није потврдио Савјет безбедности УН.
"И институција високог представника и бонска овлашћења представљају посебне аранжмане за посебан период. Они не би требало да буду продужавани, а још мање да постану трајни", додао је он.
Шмит: Оставка приватна одлука, одлазим у јуну
Након што је добио реч Кристијан Шмит је такође прокоментарисао оставку и рекао да је то приватна одлука и да очекује да ће позицију напустити у јуну.
Он је прочитао свој полугодишњи извештај о БиХ у коме је навео да се "Босна и Херцеговина креће уским путем који иде у два правца и да један је пут стабилности и економске ревитализације, владавине права и стандарда демократије, а други пут је стагнација којој воде политичка опструкција и постепена деградација државних институција".
Истакао је "четири приоритета која је идентификовао за ову годину: очување институција и њихових улога по Дејтонском мировном споразуму; повратак функционалности институција; решење питања државне имовине; успостављање услова за увођење изборних технологија прије Општих избора 2026. године".
САД: Долази крај међународном интервенционизму
Представница САД у Савету безбедности УН Тами Брус навела је да се у БиХ ближи крај међународном интервенционизму и туторству.
"Онај ко замени Кристијана Шмита имаће задатак да власт преда домаћим лидерима. Састанак ПИК-а је у јуну и бирање новог Високог представника, а ми имамо неке наше кандидате уколико буде потребно. Неопходно је да се наследник постави до краја јуна како би се испоштовала изборна процедура. Завршена је једна фаза у БиХ", нагласила је Брус.
Она је поручила и да ОХР никада није требао да буде трајна мисија, те да ће наредни изабрани високи представник имати ограничена овлашћења.
Брусова је подсетила да се председник Републике Српске Милорад Додик повукао са функције, те да су у Српској повучени закони које су САД сматрале "спорним".
Она је оценила да се међународна мисија у БиХ креће ка новој фази, те да ускоро неће бити потребна функција Високог представника.
Лондон забринут
"Велика Британија позива политичаре у БиХ да се усредсреде на агенду реформи, а међународну заједницу да подржи БиХ на том путу", изјавио је заменик амбасадора Велике Британије у УН Џејмс Каријуки.
Он је навео да је Лондон "забринут због ситуације у БиХ", уз напомену да је у изборној години важно "јачање демократске отпорности", као и то да се на изборима користи савремена технологија.