Србија је једина земља у региону која нема Закон о несталим лицима. Готово две деценије, породице несталих чекају закон који би им донео правну заштиту, финансијску помоћ и институционално признање њиховог статуса.
У Србији је нацрт закона о несталима припремљен у фебруару 2025. године, али је због персоналних промена у министарству, јавна расправа одложена. Најављено је да ће се тај пропис односити на све породице несталих са простора целе бивше Југославије. Према подацима из априла 2025. године, судбина 11.000 несталих из целе Југославије није разјашњена док се на КиМ трага за 570 људи.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски најавила је да ће током ове године бити усвојен закон, наводећи да је тај подухват подржао председник Србије Александар Вучић. Истакла је да су у ресорном министарству сматрали да овај пројекат заслужује институционалну подршку и да су желели да дају допринос удружењу које је покушало да отргне од заборава своје најмилије, нестале са подручја Хрватске и Косова и Метохије.
Према проценама, има око 7.000 лица које ће остварити ово право. Представници удружења породица несталих надају се да ће ове године бити донет закон о несталима.
Председница Удружења породица несталих и погинулих "Суза" Драгана Вујанчевић Ђукић истакла је да би се овим актом решило много проблема, да би породице несталих требало законом да добију статус од посебног интереса за државу како не би морали да брину о егзистенцији.
Председница координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица Мирјана Божин за "Јутро на РТ" наводи да је у овој причи зато што је њен отац Миодраг Славко у јулу 1991. године одведен на информативни разговор са осталим комшијама, које се никада нису вратиле.
"Веома је важно напоменути да су они одведени пре почетка сукоба у Хрватској, а Република Хрватска је призната тек у фебруару 1992. године. Осим тих цивила који су били Срби, који су одведени, мучени и убијани, ја сам свог оца пронашла након што је убијен и бачен у Дунав, а његово тело, које је река донела до Новог Сада, ту је ексхумирано и сахрањен је као Н. Н. лице. Борба моје породице и мене је трајала 15 година да покушамо да га пронађемо. Он је тек идентификован ДНК анализом и сахрањен је у Вуковару на градском гробљу", сведочи Божин за РТ Балкан.
Породице несталих, указује Божин, 35 година живе у неизвесности док међународна заједница не реагује.
"Ми трагамо за још за 9.579 лица. То је велики број, од тога је трећина Срба. Ко је имао право да убије мог оца само зато што је Србин? Нема одговора. Борићемо се до краја, да пронађемо свако лице и да их на достојанствен начин сахранимо и да им дамо име и презиме како би породице могле да ожале своје", поручује Божин.
Како наводи, комисије које су формиране на подручју бивше Југославије, се не састају, а потписани протоколи се не поштују.
"У мртвачницама у Загребу, Осијеку, Сплиту и Ријецисе налази око 900 посмртних остатака , око 350 у Приштини, и у БиХ 1.650. То би значило да, када би се политика мало померила из овог нашег хуманитарног питања, да се делом отворе те мртвачнице, да се анализирају преко ДНК, да би породице нашле спокој и мир. Имамо у Хрватској познатих гробница, које се не откопавају", наводи Божин.
На питање о "Жутој кући" и да ли постоје шансе да она у будућности добије свој правни епилог, Божин истиче да се нада да ће добити.
"Морамо да истрајемо на том путу јер знамо да без нашег притиска, све ће пасти у заборав", закључује Божин.
Како истиче, делегацију удружења несталих је 2019. примио председник Србије Александар Вучић, који је, додаје, дао подршку, али у међувремену, закон још није донет.
"Ове године је формирана нова радна група, закон је скоро 98 одсто готов. Одржане су две седнице у марту, један састанак са министарком Ђурђевић Стаменковски и Вељком Одаловићем из Комисије за нестале. Требало је да се усагласимо око неких чланова где су породице дале примедбе. Потом би требало да буде одржана завршна седница и да кренемо у јавне расправе након чега би закон био донет", објашњава Божин.
Законом би, како наводи, требало да се призна статус жртве, права на основу који би породице имале правичну надокнаду.
"Био би регулисан статус наших удружења, да породице схвате да је кроз тај закон, држава стала иза њих. Да и ми имамо Дан несталих, као и музеј где бисмо похранили све податке, да се не дозволи да се историја прекраја и да бројке буду заборављене", закључује Божин.