Међународни механизам за кривичне судове у Хагу одбио је да генерала Ратка Младића пусти на лечење у Србију, иако је у самој одлуци признао да се некадашњи командант Војске Републике Српске налази у последњим фазама живота.
Председник Механизма Гарсијела Гати Сантана образложила је да је здравствено стање српског генерала последица "хроничних и вишеструких болести", а не наглог акутног погоршања какво је, тврди, постојало у неким ранијим случајевима када су хашки осуђеници пуштани из хуманитарних разлога.
У одлуци се, међутим, истовремено признаје да је Младић "у последњим фазама живота" и под "надзором најбољих медицинских стручњака", што је додатно изазвало огорчење породице и доброг дела јавности у Србији и Републици Српској.
Син генерала, Дарко Младић каже да је по среди "нови ниво цинизма и бескрупулозности".
"Мој отац не може да говори, не може да се креће, није свестан услова у којима се налази. Кажу да има најбољу негу и да је ризично да га лече српски лекари који га не познају. А ево каква је та нега: месец дана им је требало да утврде да је имао мождани удар. За то време су га лечили од уринарне инфекције и одбијали да му ураде магнетну резонанцу. Образложење које смо добили једноставно говори да мој отац не умире довољно брзо", каже Дарко Младић за портал РТ Балкан и додаје да је ово још један доказ да се Хашки трибунал "бави политиком, а не правом и правдом".
Следећи и једини преостали корак, потврђују за портал РТ Балкан Дарко Младић и адвокати генерала Драган Иветић и Бранко Лукић, јесте обраћање Комитету УН против тортуре, уз тврдњу да се одбијањем лечења у Србији и игнорисањем упозорења угрожавају основна људска права Ратка Младића.
"Амбасадор Русије у УН Василиј Небензја упозорио је да ће, у случају наставка погоршања стања мог оца, одговорност бити искључиво на Механизму. Да, биће крив Хаг", додаје Дарко Младић.
Одлуку Хага да одбије лечење генерала у Србији, адвокат Драган Иветић оцењује као погрешну, нехуману и супротну основним принципима људског достојанства.
"Чврсто верујемо да се према нашем клијенту поступа неразумно и несразмерно у односу на друге који су били смртно болесни и у притвору УН у МКСЈ-у и ИРМЦТ-у. Наставак притвора човека прикованог за кревет, који има велике тешкоће у говору, као и са гутањем и препознавањем лекара који га дуго година лече, отвара питања људског достојанства и хуманог третмана. Наш клијент не може из кревета и умире након што је претрпео два мождана удара у распону од неколико недеља, са чим се сада слажу сви медицински стручњаци", каже Иветић.
А колико је тешко стање генерала Ратка Младића описује примерима: када му се каже да броји до десет, одговара "понедељак". И не само да не може да препозна лекаре који га годинама лече, већ нe разазнаје ни основне предмете у соби.
"То нису ствари које су породица или одбрана рекли или измислили - о њима се извештава у оквиру процене независних медицинских стручњака које су именовале Уједињене нације", наглашава Иветић.
Наш саговорник указује и на то да затворска болница не може да се пореди са цивилном болницом, а камоли са установом за палијативну негу.
"Одлука председника наводи на закључак да је сасвим нормално и прикладно за неког ко је смртно болестан да буде у затвору, а не у болници или на палијативи", истиче Иветић.
А на то како треба поступати са тешко болесним затвореницима упућују бројни међународни и европски стандарди и пракса: Европски комитет за спречавање мучења, Манделина правила УН, Европски суд за људска права, као и законодавства Италије и Француске. Ту је и одлуку Уставног суда Немачке у случају Хокнер, али и раније одлуке самог Хашког трибунала и Механизма у случајевима других притвореника.
Зато адвокат Бранко Лукић одлуку коментарише као "самовољу суда", али и признање да га у затворској болници у Хагу не лече.
"Генерал је на палијативној нези, дакле одустали су од његовог лечења. Он је лежећи пацијент, чега се боје? Да ће да побегне? Чини ми се да ће и генерал Младић, баш као и генерал Павковић, бити пуштен на лечење у Србију неколико дана пред смрт, не би ли уштедели на транспорту тела", огорчен је Лукић.