Осим Албанаца са Косова и Метохије који живе у иностранству, дакле, тамо су уредно пријављени и одјављени са "Косова", на ванредним парламентарним изборима 7. јуна моћи ће да гласају и грађани лажне државе који "привремено бораве у иностранству". Десетине и десетине хиљада оних који су са почетком визне либерализације од пре пар година, трбухом за крухом, бежећи од невеселе косметске збиље, побегли на Запад.
Портпарол Централне изборне комисије тзв. Косова Ваљмир Ељези изјавио је да ће ти гласачи морати да се региструју током периода за регистрацију бирача ван Косова који траје још данас.
По његовим речима, поступак регистрације исти је као и за регистрацију бирача ван Космета.
"Процедура регистрације је иста као и код грађана Косова који живе у иностранству, само у одељку где се траже потребна документа за регистрацију, подносилац захтева мора да приложи документ којим се доказује адреса особе код које привремено борави или други доказ о боравку у конкретном случају, попут резервације хотела, студентског дома или слично", рекао је Ељези.
Према подацима ЦИК-а до суботе ујутру за гласање се пријавило 98.957 бирача ван Косова и Метохије, а очекује се да ће тај број, до недеље увече, до када је крајњи рок, значајно премашити 100.000.
Уз 100 и кусур хиљада гласача из дијаспоре који ће гласати поштом и у "дипломатским представништвима", а дијаспора је, одавно је познато, главни резервоар гласова за Аљбина Куртија и Самоопредељење, очекује се да ће почетком јуна, са почетком сезоне годишњих одмора, значајан број Албанаца из дијаспоре стићи у покрајину да лично гласају на бирачким местима у градовима и селима лажне државе.
Да ли ће колоне Албанаца који ће се са Запада уочи 7. јуна упутити ка Космету бити дугачке као и оне уочи избора 29. децембра 2025. године, остаје да се види. Оно што је несумњиво јесте да ће дијаспора поново у великој мери утицати на расподелу снага у парламенту самопроглашене државе.
У толикој мери, да су неки од приштинских аналитичара одмах после расписивања нових ванредних избора упозорили да би Албанци из дијаспоре најпре требало да се добро распитају и упознају како живе њихови сународници на Космету, па да тек онда одлуче коме ће дати глас.
Уочи избора крајем децембра прошле године, на Косову и Метохији се у пар дана, а избори су се поклопили са божићним и новогодишњим празницима, сручила колона од више од 500.000 људи, од којих је више од две трећине имало право гласа.
Тада је од невероватних 2.078.000 уписаних у бирачки списак тзв. Косова, гласало 44,56 посто, односно око 890.000 људи. Овде ваља имати у виду да је међу овим бирачима и више од 40.000 српских бирача, одређени број Бошњака, Рома, Ашкалија...
Када се број од скоро 900.000 изашлих на гласање упореди са цифром од 300.000 бирача који су пристигли из иностранства, ако се томе дода још око 90.000 гласача из дијаспоре који су гласати путем поште и у "дипломатским представништвима" лажне државе, ако се зна да дијаспора углавном гласа за Куртија, лако је извући закључак колико су ти гласови били пресудни за победу Самоопредељења.
"Победу Куртију на децембарским изборима донели су гласови Албанаца који живе у иностранству, на Западу, дакле, далеко од косовске невеселе стварности, односно гласачи који су побегли у иностранство због незапослености, корупције, малих плата и још мањих пензија, они који имају мало додира са резултатима Куртијеве петогодишње економске политике", упозоравали су тада опозиционо настројени политички аналитичари из Приштине.
А резултати те политике су поразни. Доступни подаци говоре о просечним платама на Космету које једва прелазе 500 евра, о старосним пензијама од једва 100 или 120 евра.
Још 2022. године процена такозване косовске полиције под управом Куртијевог министра Џељаља Свечље била је да 950.000 Албанаца са Космета живи у иностранству, а за последњих десетак година 220.000 (Косовара, углавном Албанаца) иселило се са КиМ, од тога само у периоду од 2018. до 2022. године, по подацима "косовског" МУП-а, са Космета је отишло 156.080 људи, односно Албанаца.
Политички аналитичар из Приштине Демиш Шаша 2022. године објавио је процену према којој је у периоду од десет година, од 2008. до 2018. са Косова и Метохихе у земље Европске уније емигрирало око 300.000 људи.
Управо ти гласачи, нема сумње, пресудно ће, или барем у великој мери, одлучити и исход гласања 7. јуна 2026. године. Куртију остаје да у наредне три недеље појача притисак на српску заједницу, да ухапси још којег Србина и оптужи га за ратни злочин, да најави нову милијарду евра за наоружавање Косова против Србије, да Србима на северу отме још коју њиву за изградњу војних и полицијских база...
А, познато је од раније, статистички потврђено, да такве вести најбоље и најбрже регрутују албанску дијаспору да гласа за Куртију и Самоопредељење.
То што су управо од Куртија и његових економских "успеха" побегли у иностранство, мање је важно.