У Светосавском медијском и културном центру Српске Православне Цркве у Земуну је у понедељак представљено фототипско издање историјског документа Именословник 11.219 козарачке деце чије су животе од 1941. до 1945. године на најсуровији начин угасили Хитлерови војници и Павелићеве усташе.
Промоцију су организовали Удружење Јадовно 1941 из Београда и Радио Слово љубве, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
Ово сведочанство о геноциду извршеним над српским народом сакупио је и од заборава сачувао Драгоје Лукић (1928-2005), а данас је јавности поново доступно захваљујући љубави, труду и раду Момчила Мирића, председника Удружења грађана Јадовно 1941 и Зорана Колунџије, оснивача и уредника издавачке куће Прометеј из Новог Сада.
Реч је о документу који је 1988. године објављен у специјалном издању листа Борба, под насловом Редни број смрти. Говорећи о том издању, Мирић и Колунџија су нагласили да је то дело плод вишедеценијских напора многих добрих људи који су уложили огроман труд, стрпљење и рад како би сачували молитвени спомен на невино убијену децу са подручја Козаре током Другог светског рата.
Истраживање је настављено истим темељним принципом којим је делао Драгоје Лукић, па је деци која су била само број враћено "име, лице, породица, детињство и место у памћењу народа".
Допуњени и документовани списак сада броји 12.338 имена и презимена козарачке деце од оних тек рођених до оних старости 14 година, а од укупног броја од 57.606 свирепо уморених Српчића у Другом светском рату, њих 54.009 је страдало у Независној Држави Хрватској.
Колунџија је поменуо да сазнања бројних српских историчара јасно упућују на "одговорност и умешаност тадашње јерархије Римокатоличке цркве у истребљивање српског корпуса" и истакао кардинала Алојзија Степинца као некога ко је подржавао успостављање усташке државе, никада није јавно осудио масовне злочине и стајао иза присилне конверзије Срба.
"Наша је дужност да памтимо како би се зло препознало и спречило онда када поново покуша да се размахне. То је свакако једна од главних порука ове књиге Драгоја Лукића: да зло није само историјска чињеница коју треба забележити, већ опомена која обавезује", рекао је између осталог Колунџија.
"Ако за логику људског ума уопште постоји граница на којој сваки разум занеми, онда је та граница достигнута у стратиштима Независне Државе Хрватске. Страдање невине деце у НДХ остаје најстрашније сведочанство о томе до којих дубина зло може да потоне када се одрекне Бога и људскости", рекао је епископ марчански Сава.
Он је подсетио да су у НДХ постојали и концентрациони логори за децу, попут Јастребарског, Сиска и логора у систему Јасеновац.
Уз српско издање Редног броја смрти, приређена су и издања на руском и енглеском језику са предговором др Немање Девића и поговором оца Памфила из Тројице-Сергијеве лавре код Москве. У скоријој будућности спрема се низ трибина на којима ће ово издање бити представљено у више европских земаља.
Промоцији су присуствовали и епископи липљански Доситеј и моравички Тихон, као и протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф кабинета Патријарха српског. Посебно топло је поздрављена Јелена Бухач-Радојичић, која је преживела страхоте логора у Јасеновцу и чији је живот био основа за сценарио филма Дара из Јасеновца.
Тропар Светим новомученицима јасеновачким и химне Ој Србијо мила мати и Востани Сербије отпојао је мушки певачки састав Небеса, а током вечери су наступили и гуслар Страхиња Магделинић са песмом Под крстом Драгољуба Петровића и млада Јована из Апатина са песмом Расти, расти, мој зелени боре.