Конференција "Русија и српски ратови за ослобођење 1876–1878"; Вулин: Да ли би Србија опстала без РФ

Научна конференција "Русија и српски ратови за ослобођење 1876–1878. године" у организацији Руског историјског друштва у Србији одржава се данас у Свечаној сали Црвеног крста у Београду.

Циљ је да се са различитих историјских и научних тачака гледишта осветли кључна улога Русије и руског народа у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе против Oсманског царства, а након којих је Србија стекла међународно признату независност.

Отварајући конференцију, председник Руског историјског друштва у Србији Александар Вулин рекао је да је улога Руског историјског друштва да се бави научним радом, подсећа на године иза нас и да не дозволи да битни догађаји оду у заборав. 

Како је напоменуо, питања из 1876. године се и данас постављају српском народу, али и руском.

"Ако смо научили нешто од тренутка од када смо добили своју државу, знамо да ни једно велико питање српског народа није могло да прође без подршке руског народа. Русија је, као ни једна друга велика сила, остајала уз српски народ чак и када то није било у њеним интересима у неким тренуцима. Србија је била далеки и мали савезник Русије", казао је Вулин.

Напоменуо је да у тренутку у ком се налазимо морамо да се запитамо да ли смо вредни оних који су тада, 1876. године, изашли пред тада највећу силу света – Османско царство. 

"На нама је да данас одговоримо на питање да ли смо вредни оних који су корачали тада. И тада и данас, покушаји великих сила су били да од Србије учине савезника у походу на Исток. Никада то нису успели", подвукао је Вулин.

Додао је да никада у историји српског и руског народа није дошло до сустинског стратешког размимоилажења о кључним питањима.

"Свако историјско 'да' Русије је било спасоносно за српски народ. Да ли би Србија опстала да није било Руске Федерације свих ових векова? И да ли Србија може да се нада самосталности и слободи ако Русија нестане?", нагласио је Вулин. 

На конференцији говоре академик Славенко Терзић, др Александар Раковић, др Јарослав Валеријанович Вишњаков, проф. др Драга Мастиловић, др Радован Пилиповић, проф. др Александар Растовић, мр Коршунова Кристина Николајевна, др Кочуков Сергеј Анатолијевич, проф. Ненад Савић.