Мукотрпан је и до "зла бога" тежак процес увођења Срба, у сред своје рођене државе, у тзв. "косовски систем". За некога процес који је покренут, траје, који Србима доноси бенефите, за друге – "завршни чин" једне драме.
"Све уз осмех њихових службеника, све увијено у 'целофан', све љубазно, а нама пуцају кости што од понижења, што од срамоте, што од силе папира које морамо обезбедити да би нас њихов систем препознао, да бисмо остали овде на Косову и Метохији, увели наследство на своје име, своју дедовину у њихове књиге, обезбедили привремене дозволе за боравак, друге папире", прича за РТ Балкан, преноси своја и искуства рођака, пријатеља, један од Срба из Северне Митровице, један од оних који су остали упркос свему.
Парадокси, невероватне ситуације са којима се, каже, суочавају, често су ван памети.
"Људи који морају да докажу станарско право, наследство, да уведу на себе имовину коју је неко њихов уживао, а имају папире из СФРЈ, из Србије, изводе из матичних књига рођених, умрлих, венчаних, а десило се да, када су предате књиге косовским властима, те чињенице нису уредно преписане, морају изнова да доносе те изводе. Онда тим давно мртвим људима праве изводе у косовском систему, па их изнова иако су мртви венчавају у косовском систему, па их проглашавају умрлим у тзв. косовском систему. Тек онда следи пријављивање за наслеђивање. Успут мора да се плати такса за венчање деде и бабе који су давно умрли, па такса за извод из матичне књиге умрлих из њиховог система. Све поново плаћаш као да ти се баба и деда венчавају данас, као да умиру данас", преноси наш саговорник само део перипетија, захтева ван памети са којима се Срби суочавају у сучељавању са тзв. косовским системом.
"Најпростије речено, људи који су умрли у СФРЈ, четрдесет или педесет година касније се венчавају и сахрањују у косовском систему и то све у истом дану или сутрадан", објашњава.
Те изводе касније оверавају нотари, тек онда може да се покрене поступак оставинске расправе, следе додатни трошкови, таксе, чекања у редовима. Плаћа се изнова венчавање, сахрањивање, пребацивање папира на себе, не постоје папири из СФРЈ, Србије, да их косовски органи признају.
Поступци које је тешко и описати, схватити, а камоли кроз њих прићи.
"И, увек фали неки документ. Можете само да замислите колико је тешко добити извод из матичне књиге рођених за деду рођеног још у старој Југославији, извод из матичне књиге умрлих, венчаних и то све у општинама, администрацијама које су сада у централној Србији. Све то уз чекања, поруке дођи сутра, уз сталну опасност да вам неко каже – то није уписано на вашег сродника у катастру, то је на општинском земљишту, то није ваше. Буквално, све што си радио у српском систему, сада понављаш у тзв. косовском систему да би доказао да је нешто твоје", прича саговорник.
За сваки од ових поступака претходи подношење захтева, па чекање, месец или месец и по за одговор, па даље читава процедура.
Што се тиче договора представника ЕУ и власти у Приштини и рока Србима који немају тзв. косовске папире да их изваде, ту је, тврди наш саговорник, мање више све исто.
"Наводно је поједностављено, а ништа није поједностављено. Сви папири које су тражили раније, потребни су и сада, плус неки додатни. За сада још не траже али ће вероватно у будућности тражити и полагање испита о познавању уставног поретка "републике Косово", наводи саговорник.
У међувремену, Срби који са тзв. косовским личним картама више не могу на овлашћење да возе аутомобиле са српским регистарским ознакама нашли су резервну варијанту. Иако имају 'косовске' личне карте, одлазе у градове централне Србије, тамо се пријављују, узимају пребивалишта и са тим документима користе своја возила са српским таблицама.
"Много људи се пријављује у Рашку, Нови Пазар, друге градове у централној Србији да би узели пребивалиште јер немају друге могућности осим да продају кола. Пре пар дана морао сам да то урадим, отишао сам у осам ујутру, вратио се у пет поподне, по 60, 70 или 80 људи у реду. Налазе родбину, рођаке, пријатеље код којих пријављују пребивалиште", наводи саговорник.
Људи који су приморани то да ураде, сада имају паралелна документа и у српском и у косовском систему, а "срећа" је па се та два система не препознају, не "виде" један други.
"У систему Републике Србије, када се одјавиш са 'Косова' и пријавиш у Рашки, ти се више не водиш да живиш на Косову и Метохији. Истовремено, за 'косовски' систем ти си грађанин 'Косова'. Тренутно ми који то радимо немамо проблем јер су два система невидљива један за други, једино били бисмо у проблему ако би нам претресом нашли та друга документа", каже овај Србин из Северне Митровице.
И, најављује проблем са којим би се могао у будућности суочити, и он и други који имају паралелна документа.
"Косовски систем ме прописима тера да се одрекнем своје имовине, аутомобила рецимо који не могу да возим са 'косовском' личном картом на српско овлашћење и таблице. Ја сам нашао начин како да тај проблем тренутно решим, али, настаје нови проблем. Имаћу имовину у српском, а у 'косовском систему' могу да изгубим себе и свој идентитет. Могу да изгубим своје име и презиме, место где живим. Јер шта ако једног дана покрену поступак и кажу – тај и тај се не види, нема га у 'косовском' систему јер је он у систему Србије. Терају нас да будемо двојне личности, особе са двојним документима а не можеш да имаш два документа, да будеш становник две државе и шта следи – следи депортација", преноси своје бојазни наш саговорник.
И, понавља овај Србин из Северне Митровице, стотине проблема, животних, а решења увијена у "целофан".
"Све са осмехом. Серије објашњења: 'Знате, тај и тај службеник није данас у канцеларији, на одмору је, разболео се. Старији колега који то боље зна није данас ту. Дођите сутра. Нисам сигуран, боље због тебе да не погрешимо, да сачекате дан два. Копирајте овај документ у три примерка. Систем не ради. Је ли ово оверено код нотара? Писано је ћирилицом, то јесте твоје право, али, ја не разумем ћирилицу да прочитам', итд, итд... До бесконачности", каже саговорник.
И на крају, када све папири прикупе, када сви буду оверени, за Србе који немају 'косовске' папире, за привремене дозволе боравка, следи одлазак у центре за миграцију, са свим осталим мигрантима из азијских, афричких земаља.
"Сви идемо у исти департман и ту тек почиње процес. Однесеш те папире, следе прегледи папира, заказивања, привремена дозвола која ће трајати годину дана, и то ако ти је одобре, па кроз годину дана следи одлука да ли ћеш добити привремену дозволу на три године и полагаћеш испит о уређењу 'Косова', ко им је председник, како им се зове химна, које је боје застава... Туга наша", закључује саговорник.