Нови круг милитаризације Приштине: Ко и зашто прави "жандармерију" лажне државе

Западне земље су одлуком да признају лажну државу све рекле и у њиховом случају нема никакве везе да ли је било шта што Приштина ради, укључујући оружане снаге и "жандармерију", противно међународним споразумима, оценио је за РТ Балкан историчар и аналитичар Срђан Граовац. Зашто је лажној држави баш сада потребна "жандармерија"?

Процес милитаризације јужне српске покрајине који спроводе привремене институције у Приштини, а ветар у леђа им дају ментори са Запада, одавно је у току. Сада међутим, добија нови замах.

Подсетимо, режим Аљбина Куртија у јужној српској покрајини константно ради на распоређивању припадника параполицијских снага на северу КиМ, који провоцирају, вређају и физички малтретирају припаднике српског народа, трансформације тзв. косовско-безбедносних снага (КБС) у "војску", па све до последње најаве Приштине о формирању "жандармерије" као нове структуре тзв. косовских безбедносних снага.

Према Резолуцији 1244 Савета безбедности и међународним споразумима на КиМ не сме да постоји ниједна оружана формација осим КФОР.

Међутим, то не спречава премијера лажне државе у техничком мандату Аљбина Куртија да најави формирање жандармерије уз поруку да ће се "жандармерија углавном бавити борбом против криминала и корупције у пограничним подручјима", као и да ће се борити "против тероризма".

Ово никако не слути на добро, узевши у обзир да се под плаштом "борбе против тероризма" и обрачуна са "криминалом и корупцијом" на Косову и Метохији хапсе најчешће Срби, и то са севера Косова и Метохије.

Но, када је реч о деловању албанских политичких представника из Приштине, не треба заборавити да њихов политички живот зависи од тога колико поштују инструкције са Запада.

Наивно би било помислити да је Курти одлуку о жандармерији донео на своју руку. У прилог томе сведочи и чињеница да је неименован извор из НАТО-а поручио да Алијанса "пажљиво прати" најаве приштинских институција о формирању "жандармерије", али је брже боље додао да искључиво Приштина може да "детаљније коментарише ове најаве". 

И заменик помоћника генералног секретара НАТО за партнерства Кевин Хамилтон изјавио је овим поводом да су за свако питање које се тиче безбедности на Косову потребне консултације са Кфором и институцијама Нато-а, али и да је НАТО примио к знању идеју о оснивању жандармерије и да је "потребно више информација о тој идеји".

Већ сада је јасно да Алијанса неће реаговати.

Уосталом, на тлу јужне српске покрајине паралелно функционишу КФОР и тзв. КБС, што је, ваљало би поновити, у супротности са Резолуцијом 1244 СБ УН и међународним правом. 

Курти је разговарао са четири америчка конгресмена Китом Селфом, Ричијем Торесом, Мајком Лолером и Џорџом Латимером о, како је рекао, "првим корацима ка стварању жандармерије која није замишљена као замена за Кфор, већ ће сарађивати са њим".

Подсећања ради, 30. априла предложена је саветодавна резолуција у Представничком дому којом се подржава "интеграција Косова у НАТО".

Предлог је покренуо Кит Селф, републиканац из Тексаса, а подржали су га Мајк Лолер и Ричи Торес из Њујорка. 

Историчар и аналитичар Срђан Граовац оцењује за РТ Балкан да су западне земље својом одлуком да признају лажну државу све рекле и да у њиховом случају нема никакве везе да ли је било шта што Приштина ради, укључујући оружане снаге и "жандармерију", противно међународним споразумима. 

"Они желе да 'Косово' има што више прерогатива државности, пошто су већ признали лажну државу и они ће то подржати. Што се тиче одлуке да се формира жандармерија, одлука се тиче и предстојећих избора на КиМ, јер Курти у изразито антисрпској атмосфери мора да се покаже као неко ко је доминантан и ко ће према Србима спроводити репресивну политику, јер то је нешто на чему се на КиМ међу Албанцима добијају гласови. Више брине што ће бити притисака на Србе, застрашивања и напада", оценио је Граовац. 

Додао је да је то потребно Куртију у предизборној кампањи, али и да се поклапа са његовим планом да Срба на Космету више не буде. 

На питање да ли формирањем "жандармерије" Приштина покушава да избегне договор који је склопљен са некадашњим генералним секретаром НАТО-а, а који предвиђа да без дозволе команданта КФОР-а тзв. КБС не могу да буду распоређене на северу покрајине или уз административну линију, Граовац наводи да свако безбедносно питање зависи од НАТО-а. 

"Курти неће направити ниједан потез ако за то нема дозволу НАТО-а. Ако ће то бити само средство да се заобиђе или ублажи формулација на који начин ће слати оружане снаге према административној линији, онда то ради уз одобрење НАТО-а и уз њихову сагласност", казао је Граовац и додао да уколико буду ишли ка томе, они ће то реализовати, ту неће бити ограде и неће им бити потребан повод. 

Тзв. косовско-безбедносне снаге – "војска" која то не би смела да буде

У последње четири године у опрему и наоружавање "војске" лажне државе је уложено 430 милиона евра, а Приштина настоји да успостави сопствену војну индустрију, укључујући производњу муниције, дронова и оклопних возила. Скупштина лажне државе одобрила је слање контигент тзв. КБС у Газу, главни партнери лажне државе у наоружавању "војске" су САД и Турска.

Недавно је Стејт департмент обавестио Конгрес о предложеној дозволи за извоз одбрамбене опреме, техничких података и услуга одбране за "Косово" у вредности од 14 милиона долара или више, потврдило је за Радио Слободна Европа неколико извора из Конгреса.

Тзв. косовско-безбедносне снаге имају све одлике војне структуре. Оне су настале 2009. године, трансформацијом из такозваног Косовског заштитног корпуса (КЗК), а који је настао 1999. године у оквиру договора о разоружавању тзв. ОВК. На челу КЗК био један од бивших команданата тзв. ОВК Агим Чеку. На челу тзв. КБС је бивши припадник тзв. ОВК и потомак једног од њених "очева" Башким Јашари

Процес трансформације такозваних косовских безбедносних снага у тзв. косовску војску почео усвајањем измена три закона крајем 2018. године, а према неким неким плановима требало би да се заврши 2028. године.

Процес трансформације тзв. КБС у тзв. косовску војску подразумева и повећавање броја људства како активних припадника, тако и резервног састава, укупно на цифру од око 8.000.